Аутор/извор: Саида Мустајбеговић
Послије више од годину рада Инвестиционо-развојне банке Републике Српске (ИРБРС) Бране Ступар први човјек банке говори о досадашњем учинку рада, плановима, промјенама каматних стопа али и ефекту кризе.
SEEbiz: Како би у неколико ријечи рекли билансу досадашњег рада банке?
Ступар: ИРБРС је прошле године пласирала укупно 233 милиона марака у привредне активности у Републици Српској. Од тога износа, 200 милиона је пласирано кроз повољне кредите за развој привреде а 33 милиона кроз хартије од вриједности. Када је ријеч о РС, посебно треба истаћи улогу ИРБРС која у овом тренутку дјелује контрациклично а самим тим ће у наредном периоду представљати битног партнера и извор дугорочног капитала за домаће финансијске посреднике. На овај начин ИРБРС ће имати значајну улогу у превазилажењу финансијске кризе у РС, те ће се профилирати у један од стубова развоја домаће привреде.
SEEbiz: Најавили сте отварање нових линија и корекцију постојећих. Можете ли то мало појаснити?
Ступар: ИРБРС представља један од важних инструмената Владе РС у спровођењу мјера за отклањање негативних утицаја свјетске финансијске кризе на домаћу привреду. У складу с тим и закључцима Владе, ИРБРС припрема посебне програме за најугроженије индустријске гране, попут кожарско-обућарске и текстилне индустрије. Планира се и откуп недоспјелих потраживања за извознике, повећање износа за поједине кредитне линије, као и кредитирање пројеката од посебне важности. О свему ћемо детаљније обавијестити јавност када буду усвојена нова правила по кредитним линијама.
SEEbiz: Банка је такођер осим кредитирања имала и властита улагања. Колико је то утицало на тжиште капитала у РС-у, с обзиром на глобалну несташицу новца тј. капитала?.
Ступар: Један од стратешких циљева ИРБРС је и подршка развоју тржишта капитала. У прошлој години смо у хартије од вриједности инвестирали 33 милиона марака. Ако погледамо статистику видимо да смо били највећи инвеститор на берзи у 2008. години. На страни купње ИРБРС је учествовала са више 8,5 % укупног промета Бањалучке берзе, а на страни продаје 4,5%.
У муниципалне обвезнице и обвезнице старе девизне штедње пласирано је 15 милиона марака. За акције емитената на слободном тржишту скоро 4 милиона а кроз права прече куповине уложили смо додатних 13,5 милиона марака. Треба нагласити да смо кроз права прече куповине са 6,5 милиона финансирали прву фазу развоја Олимпијског центра Јахорина, а 6 милиона у развој Аеродрома Маховљани.
SEEbiz: Колико се криза одразила на потражњу кредита?
Ступар: Појачан је интерес за кредитним линијама ИРБРС, што не чуди јер су пословне банке пооштриле услове и повећале камате, тако да су камате на наше кредите дупло повољније него код пословних банака. ИРБРС ће наставити са активном финансијском подршком домаћих предузећа а посебно оних сегмената који могу бити највише угрожени, по изузетно повољним условима. План за 2009. годину предвиђа пласман од 400 милиона, што кроз кредитне линије и ХОВ.
SEEbiz: Било је неких промјена каматних стопа. Шта је то проузрочило и како ће се кретати убудуће?
Ступар: Каматне стопе се два пута годишње усклађују са кретањем Еурибора. Због тога су септембру прошле године каматне стопе на наше кредите повећане у просјеку за 0,5 процентних поена. Уколико Еурибор остане на садашњем нивоу, сасвим сигурно ће каматне стопе на кредите ИРБРС у марту бити смањене.
Извор: SEEbiz.eu