Извор: Еуроблиц
Представници девет општина потписали су јуче уговоре са представницима Инвестиционо-развојне банке РС о додјели бесповратних средстава у износу од 810.000 КМ, за финансирање пројеката интегрисаног и одрживог локалног развоја.
Од тог износа Влада Републике Српске обезбиједила је 460.000 КМ, а Европска унија 350.000 КМ. Ове активности се спроводе у оквиру пројекта Локални интегрисани развој (ЛИР), који финансира Европска унија, а реализује Развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (УНДП БиХ). Грантове су добиле општине Рудо, Приједор, Чајниче, Бијељина, Брод, Нови Град, Модрича, Калиновик и Шамац, које су такође обезбиједиле одређене износе за реализацију пројеката.
Помоћ општинама је додијељена у оквиру трећег циклуса Финансијског механизма за финансирање пројеката општина, који је успостављен како би пружио подршку реализацији приоритета утврђених стратегијама развоја локалних самоуправа и на тај начин допринио јачању пословног окружења и руралног развоја у Републици Српској. Пројекат финансијске подршке општинама реализују Министарство финансија и Министарство управе и локалне самоуправе РС, УНДП-а и ИРБ РС.
Општини Рудо је одобрено 99.929 КМ за пројекат “Стандардизација производње малине за бољу конкуретност на тржишту”.
– Ово је трећи пут да добијамо финансијску подршку за пројекте које смо пријавили. Много смо задовољни, јер смо досад на овај начин направили велике помаке у подстицању развоја пољопривреде, конкретно малине на подручју наше општине – истакао је Рато Рајак, начелник општине Рудо.
Мирко Бошњак, пројект менаџер нагласио је да је циљ да се обезбиједи помоћ за пројекте који ће допринијети квалитетнијем животу становништва широм Републике Српске.
– Захваљујући пројекту 124.000 становника из РС су досад осјетили позитиван ефекат, у смислу повећања квалитета одређених услуга, док је 350 домаћинстава значајно унаприједило пољопривредну производњу – нагласио је Бошњак.
Осим финансијске подршке, циљ је да општине у РС усвоје начин припреме пројектних приједлога, њихову реализацију и пројектно извјештавање донатора, како би били спремни за привлачење озбиљнијих средстава из ЕУ приступних фондова.
Иван Видовић, извршни директор Инвестиционо-развојне банке РС, рекао је да се у трећем циклусу Финансијског механизма као донатор укључила и Европска унија.
– Надамо се да ће овај пројекат да буде дугорочно одржив и да ће се финансирати из што више извора. Сваке године имамо до 50 пријава што значи да општине и јавна предузећа јако заинтересовани за овај пројекат. Међутим, квалитет пројеката варира па се трудимо да разним активностима помогнемо општинама да пишу што квалитетније пројекте – истакао је Видовић.
Министар управе и локалне самоуправе РС Лејла Решић је истакла да је одзив локалних заједница изузетан, што говори о томе да јача свијест локалних заједница о њиховом учешћу. Она је нагласила да досадашња искуства показују да се пројекти релизују без проблема, иако су правила донатора ригорозна.
– Имамо проблем са недостатком кадрова у локалним заједницама који може да квалитено одговори захтјевима донатора. Врло брзо ћемо осмислити обуку за службенике у општинама како би научили да припремају пројекте и да се што више општина укључи у ове активности – истакла је Решићева.
Радмила Михић, помоћница министра финансија, нагласила је да учешће Владе у овом пројекту расте и да ће заједничком сарадњом резултати бити све видљивији.
Алдин Међедовић, савјетник за локалну самоуправу из УНДП-а је нагласио да се на овај начин пружа конкретна подршка пројектима интегрисаног и одрживог локалног развоја.
Боље пословно окружење
Подршка појединачним пројектима не може бити нижи од 50.000 КМ ни виша од 100.000 КМ, док су апликанти дужни да обезбиједе суфинансирање, у минималном износу од 25 одсто укупне вриједности пројекта. Средства су у трећем циклусу била су доступна за подршку реализацији пројеката локалних заједница у областима унапређења пословног окружења на локалном нивоу и повећања степена тржишности и финализације пољопривредне производње, те за уравнотежен интегрални и рурални развој.