Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) РС омогућила је додјелу стамбених кредита грађанима РС без обзира на површину финансираног стана или куће.
"Измјеном правила кредитних пласмана укинули смо ограничење у погледу површине стамбене јединице која се финансира", казала је јуче Мирјана Чомић, извршни директор Сектора за пласмане у ИРБ-у.
Средства из те кредитне линије од априла ове године могла су се користити само под условом да укупна стамбена површина корисника кредита, након завршетка пројекта, не прелази 50 метара квадратних за једног члана домаћинства, увећано за 10 квадрата по сваком додатном члану. У пословним банкама протеклих мјесеци указивали су да је то ограничење дестимулисало грађане и утицало на пад пласмана стамбених кредита ИРБ-а.
Чомићева је истакла да грађани који подижу стамбене кредите за изградњу у неразвијеним и изразито неразвијеним општинама имају посебну погодност због утврђене каматне стопе од 3,6 одсто. ИРБ је до сада пласирала стамбених кредита у вриједности од око 80 милиона КМ за 1.470 корисника.
Чомићева је најавила и скорашњи старт дуго очекиване кредитне линије за откуп потраживања, наводећи да је остало да ријеше одређене процедуралне ствари које ће се наћи на дневном реду идуће сједнице Управе ИРБ-а.
"Очекујемо да ће та кредитна линија постати оперативна за 15 до 20 дана", казала је Чомићева.
Ти кредити намијењени су фирмама с отежаном наплатом потраживања којима би ИРБ плаћала испоручену, а ненаплаћену робу, и потом у року од годину дана наплатила средства уз одређену камату. Максимална висина кредита, односно вриједност предметног уговора, износиће два милиона КМ.
У Удружењу текстилне и кожарско-прерађивачке индустрије при Привредној комори РС поздрављају увођење нове кредитне линије ИРБ-а, напомињући да фирме из те бранше имају проблема у наплати ино-уговора, најчешће од италијанских купаца. Радован Пазуревић, предсједник Извршног одбора тог удружења, каже да ће кредити ИРБ-а фирмама из те бранше помоћи у одржавању текуће ликвидности, али неће, како указује, ријешити суштину њиховог проблема.
"Бојим се да фирме с овим могу само ући у нове обавезе, а неће ријешити проблем наплате. Међутим, у сваком случају боље је да ИРБ-у и платимо нешто за услугу, него да дођемо у ситуацију да изгубимо све", казао је он.
Једино дугорочно рјешење Пазуревић види у стварању механизама за наплату ино-потраживања преко трговачких одјељења бх. амбасада.
ИРБ је од почетка рада пласирала кредита у износу од 330 милиона КМ за 2.280 корисника, од чега је више од 70 одсто средстава усмјерено привреди. Нешто мање од три одсто корисника кредита, њих 64, како је речено, не отплаћује редовно доспјеле рате, с тим да кашњење у већини случајава не траје дуже од мјесец дана.
Камате остају на истом нивоу
У ИРБ-у су казали да ће каматне стопе на њихове кредите у наредном шестомјесечном периоду остати на постојећем нивоу, односно од 3,6 до 5,9 одсто у зависности од намјене.
"Од 1. октобра ове до 31. марта 2010. године неће бити промјене каматних стопа", казала је Мирјана Чомић.
ИРБ има обавезу да сваких пола године усклађује своје камате с Еурибором – референтном каматом на европском међубанкарском тржишту.
Извор: Независне новине