Поред кредитирања станоградње Инвестиционо-развојна банка Републике Српске у појединим општинама које обезбједе земљиште инвестираће у градњу станова којима ће цијена квадрата бити нижа од тржишне цијене.
Међутим, за сада је ова могућност мртво слово на папиру, јер осим идејне подршке ни са једном општином ништа конкретно није договорено.
Дуго најављивани као најповољнији, кредити ИРБ грађанима, привредницима, пољопривредницима биће понуђени почетком марта мјесеца.
Од средстава стечених продајом „Телекома Српске“ Влада је до сада одобрила палсман од 205 милиона марака. Од овог износа 158 милиона намјењено је улагањима и за развој источног дијела Републике Српске, од којих ће 53 милиона бити издвојено за изразито неразвијене општине и подручја Српске.
Поред поменутих износа 667,6 милиона марака предвиђених за развојни програм повјерено је на управљање ИРБ кроз шест кредитних линија, међу којима су кредити за почетне пословне активности, микробизнис у пољопривреди, пољопривреду, задужења за предузетнике и предузећа, стамбени кредити и за јединице локалне самоуправе.
– У оквиру ИРБ постоји шест фондова од којих само фонд за источни дио Српске од Лопара до Требиња осигурава 200 милиона марака и предвиђено је да се новац пласира до 2010. године. На тај начин омогућено је да се са пројектима из источног дијела Републике, који се сматра неразвијеним конкурише на равноправан начин са програмима који ће стизати из осталих дијелова Српске – објаснио је за наш лист директор Фонда за развој источног дијела РС Бранислав Суботић.
Према његовим ријечима, у плану је отврање регионалних центара, а први би требали бити отворени у Требињу и Источном Сарајеву.
Замишљени, су каже Суботић као сервис који ће свим потенцијалним и будућим корисницима кредита ИРБ пружати потребне информације.
Корисници кредита за почетне пословне активности могу бити привредници и предузећа, који су регистровани код надлежних органа, а основна дјелатност је набавка обртних средстава.
Привредници у повоју кроз ову кредитну линију могу да рачунају на износе од три до 30 хиљада марака уз пет година отплатног рока и уз грејс период до шест мјесеци. Основна каматна стопа је 7,36 одсто, на коју привредници из неразвијених општина остварују умањење од 0,2 одсто, по чему је камата 7,16 одсто.
Суботић каже да је ИРБ приликом истраживања стања на тржишту утврдила да комерцијалне банке не финансирају одређене секторе од којих је микробизнис у пољопривреди и почетне активности у приватном послу.
Анализа је показала да за 18 мјесеци пропадне 80 одсто започетог бизниса, којег банке уколико финансијски помажу свој интерес штите високим камата које досежу од 9 до 24 одсто.
– Сагледавши ситуацију на тржишту ИРБ је одлучила да помогне ову групу привредника почетника и за њих осигура кредите са највећом каматом од 7,36 одсто – истакао је Суботић.
Задужењем кроз кредитну линију за микробизнис у пољопривреди нуди се од пет до 50 хиљада марака на 10 година уз камату 7,36 одсто.
Међутим, у овој групи кредита планирана су умањења камтних стопа и то 7,16 одсто за корисника кредита из неразвијене општине, ако је још уз то његово предузеће и члан кластера, камата на кредит се обрачунава по стопи од 6,86 одсто.
Грејс периоди у овој групи зависе од производње и крећу се од два мјесеца у перадарству до највише 36 мјесеци за кредите који су намјењени за говедарство, виноградарства и воћарство. За пољопривредне кредите могу конкурисати предузећа која се баве пољопривредном производњом и рибарством.
Предвиђени износи подијељени су у двије групе при чему ИРБ обезбјеђује 70 одсто кредита, док преосталих 30 одсто задужења мора обезбједити тражилац кредита кроз новац или права.
– Овдје је ријеч о износима од 50 хиљада до три милиона марака и од пет хиљада до пола милиона марака. Уколико се кредит узима за основна средства период отплате је 15 година, док се кредит треба вратити за три године уколико је подигнут само за обртна средства – истакао је Суботић.
Поред тога што су промјењиве, највећа каматна стопа на ова задужења износи 5,76 одсто, док је најнижа уз умањења 5,26 одсто. Као и претходној групи умањење се може остварити на основу чланства у клстеру и развоју дјелатности у неразвијеном дијелу Републике.
– Корисници који испуњавају оба поменута услова имају право на даље умањење односно на кумулативно умањење које подразумјева најнижу камату која у овом случају износи 5,26 одсто – објаснио је Суботић.
Кредити од 30 хиљада до пет милиона марака уз учешће од 30 одсто намјењени су привредницима и предузећима.
– Предузећима и привредницима којима је само новац потребан за даље унапређење производње моћи ће се задужити од 30 хиљада марака до пола милиона марака, док ће се извозници и предузећа која су извозно орјентисана моћи задужити од 50 хиљада до милион марака – рекао је вршилац дужности Фонда за запошљавање РС Младен Поповић из Власенице.
У зависности од врсте производње грејс периоди су предвиђени од три, шест и 18 мјесеци.
По питању враћања кредита извозницима је остављена једна година дана, привредници који су се одлучили за кредит због обртних средстава за враћање кредита имају три године, док они који су кредитом набављали основна средстав за рад имју 15 година да отплате кредит.
Према Поповићевим ријечима, ради се о намјенским средствима и ИРБ задржаће право ненајављене контроле у којој ће контролисати како је утрошен кредит. У сваком случају у којем се утврди да кредит није утрошен у оне сврхе за које је подигнут сматраће се доспјелим за наплату и биће наплаћен уз каматну стопу од 5 одсто .
Стембени кредити за којима влада највеће интересовање су намјенска средства и ИРБ задржава прво контроле утрошених средстава – додао је Поповић.
Одговарајући на питање да ли ће ИРБ успјети да помири до сада непомирљиве интересе банака и крајњих клијената по питању кредитног задужења, Поповић је одговорио да је био циљ људима омогућити кредите по повољнијим условима, а не бити конкуренција пословним банкама на тржишту.
Послије почетног неповјерења послије презентовања кредитних линија, на јавни позив пријавило се 15 финансијских кућа које су исказале велико интересовање за будућу сарадњу са ИРБ.
– У наредне три године за стамбене кредите биће издвојено 100 милиона марака и колико буде новца толико ће бити подијељено кредита с тим да ће предност имати бенифициране групе – објаснио је Поповић и нагласио да се за кредите документација неће подносити ИРБ већ комерцијалним банкама, која ће утврдити критеријуме по основу кредитне способности, хипотеке и осталих начина обезбеђења кредита.
Међутим, иако ће се пласмани радити преко комерцијалних банка захтјеви за износе веће од 50 хиљада марака разматраће се и одобравати уз сагласност ИРБ.
Трошкови обраде кредита не смију бити већи од један одсто од износа кредита.
Према Развојном програму Републике Српске од 2007.-2010., 47 одсто или 592.059.000 марака усмјерено је на економско-социјални програм за чију је реализацију задужен буџетски систем Републике Српске, а 53 одсто или 667.641.000 марака предвиђено је за привредно-развојни програм за чију је реализацију задужена Инвестиционо-развојна банка Републике Српске.
Средства из економско-социјалног програма биће усмјерена у друштвено корисне, а остала у профитабилне јавне инвестиције.
С обзиром да у 2007. години нису пласирана средства у складу са планираним износом инвестиција из привредно-развојног програма, у 2008. години биће повећан за 53.411.280 марака и износиће укупно 287.085.630 марака.
Како ИРБРС управља средствима и имовином Републике Српске која се налази у портфељу фондова, реализација напријед наведеног плана захтјева докапитализацију фондова.
Средства од докапитализације Акцијског фонда Републике Српске (АФРС) у износу од 30.000.000 мрака биће пласирана у хартије од вриједности привредних субјеката са сједиштем у Републици Српској. Средства од докапитализације Фонда становања Републике Српске (ФСРС) у износу од 100.000.000 марака биће пласирана путем стамбених кредита физичким лицима са пребивалиштем у Републици Српској. Средства од докапитализације Фонда за развој источног дијела Републике Српске (ФРИРС) у износу од 200.000.000 марака и Фонда за развој и запошљавање Републике Српске (ФРЗРС) у износу од 307.641.000 марака биће пласирана путем кредита и куповине хартија од вриједности привредних субјеката и јединица локалне самоуправе из Републике Српске.
Приоритети
За реконструкцију и проширење постојећег стамбениог простора предвиђен је кредит од 5.000 до 50.000 марака, за куповину новог и изградњу стана од 10.000 до 100.000 марака. Рок отплате је 20 година.
– Основна каматна стопа на стамбени кредит је 6 одсто, с тим да су предвиђена умањења за приоритетне групе.
Бенефицирана група, која може конкурисати за стамбени кредит по каматној стопи од 4 одсто је породица погинулог борца, ратни војни инвалиди од прве до четврте категорије и породице са четверо и више дјеце.
Прва посебна група, која ће стамбено питање моћи ријешити кредитом уз 4,70 одсто су млади брачни парови, гдје обоје имају високу стручну спрему или породица са троје дјеце, док у другу посебну групу за које су каматне стопе 5,20 одсто, млади брачни парови од којих једно има високу стручну спрему или породица са двоје дјеце.
Извор: Глас Српске