Search
Close this search box.

АКТУЕЛНЕ НОВОСТИ

[post_tags]

Округли сто о стању и перспективама пословања за привреднике Семберије

Привредници семберске регије размијенили су своја искуства и пословању са представнцима Владе Републике Српске, Инвестиционо-развојне банке Републике Српске и Гарантног фонда Републике Српске на округлом столу у Бијељини, у организацији ИРБРС.

Влада Републике Српске и Инвестиционо-развојна банка Републике Српске и даље ће помагати и подстицати привреднике у Републици Српској да унаприједе пословне активности и постигну што боље резултате. Ово је главна порука је са округлог стола о актуелном стању и перспективама пословања за привреднике са овог подручја.

Привредници су представили проблеме и потешкоће са којима се сусрећу, али су посебно похвалили улогу ИРБРС у подршци привреди, посебно током трајања пандемије вируса корона. 

В.д. директора Инвестиционо-развојне банке Републике Српске Дражен Врховац рекао је да су у ИРБРС одлучили да дођу у сваки дио Српске, сагледају проблеме и почетком нове године креирају мјере за које се надају да ће бити ефикасне као и ове досадашње, јер је ИРБРС стуб подршке грађанима.

Он је навео да се приликом отварања регионалних канцеларија ИРБРС организују и састанци са регионалним привредницима, како би биле размијењене информације и детаљно сагледани проблеми са којима се сусрећу. Врховац је рекао да је ИРБРС стварни партнер привреди и грађанима, те подсјетио да су на снази мјере каматне политике гдје су све камате за све кредитне линије снижене за 0,5 одсто.

„То је најнижа каматна стопа и ми ћемо је задржати онолико колико нашим привредницима требају та средства“, додао је он.

Врховац је рекао да ИРБРС од 2016. године не пласира средства посредством диреткних пласмана, већ посредством финансијских посредника.

Он је додао да су у Семберији подржани разни пројекти који утичу на бољи живот грађана, те да ће почетком сљедеће године бити расписан јавни позив на који ће моћи да се јаве све општине и градови са пројектима са којима могу аплицирати према ИРБ-у.

„Ми смо све наше пласмане које смо до тада пласирали по каматама од више од пет одсто снизили на 0,5 одсто и сву ту разлику коју је требало да привредници врате ИРБРС је оставио њима, да продужимо њихову текућу ликвидност“, навео је Врховац.

Министарка финансија Републике Српске Зора Видовић истакла је да је током пандемије остварен велики успјех, будући да у Републици Српској није смањен број радника, што значи да су све предузете мјере добре и подржале су привредне субјекте.

„ИРБРС има два правца – први је помоћ привреди и кредити за њу. Буџет Републике Српске не очекује дивиденду од ИРБРС, већ очекује да она буде доступна привредницима, да нуди јефтина средства и да буде мјесто гдје се у Републици Српској могу наћи најповољнија средства“, рекла је Видовићева.

Она је појаснила да други вид дјеловања ИРБРС јесте финансирање стамбене изградње за младе брачне парове, што је веома важно за Републику Српску, а по тој намјени је готово 700 милиона КМ пласираних средстава.

„Велика је могућност да сваки млади брачни пар који себи обезбиједи стамбену јединицу неће напустити Републику Српску и остаће овдје да ради, што нам је од посебног значаја и великог интереса, с обзиром на демографску структуру“, рекла је Видовићева.

Она је напоменула да је одлука Републике Српске да и у наредном периоду јача ИРБРС, како би и даље пружала најквалитетније услуге и привреди и становништву.

„Имамо амбицију да у наредним годинама реструктуришемо ИРБРС како би била у позицији да још више помаже“, најавила је Видовићева.

Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић рекао је да оквир привредних активности Бијељине обухвата велики број привредника који учествују у остваривању бројних права и подршке који се спроводе путем Владе Републике Српске.

“Заједно са ИРБРС радимо и на пројектима са Свјетском банком, које смо потписали, прије свега, за подршку компоненте два уговора са Свјетском банком, гдје смо обезбиједили средства за подршку набавци нових технологија. Дио тих средстава је намијењен и за идућу годину, заједно са буџетом Министарства за 2022. годину, који је за ту намјену 15 милиона КМ“, рекао је Петричевић.

Петричевић је, за све привреднике који имају намјеру да улажу у нове технологије, најавио да ће од марта бити расписан јавни позив.

„По том основу ми смо, по посљедњем јавном позиву, за 15 привредника из Бијељине додијелили око 600.000 КМ, а кроз Закон о подстицајима за повећање плате до сада су привредници са ове регије остварили подстицаје од 1,2 милиона КМ“, рекао је Петричевић.

Директор Гарантног фонда Републике Српске Радивоје Крчмар рекао је да Гарантни фонд управља “ковид програмом” и да су Влада и Министарство финансија уговорили да ће банке дати 167 милиона КМ својих средстава да помогну ублажавању посљедица пандемије. Увијек смо на располагању и драго ми је да смо данас овдј“, рекао је Крчмар.

Директор фабрике „Сава Семберија“ Стево Филиповић рекао је да је отварање канцеларије ИРБРС у Бијељини велики искорак за комплетну регију, која ће олакшати комуникацију између привредника, али и са физичким лицима која користе њихове услуге.

Он је навео да је „Сава“ прошле године, на интервенцију ИРБРС, Владе и Министарства финансија Српске, користила позајмицу од милион КМ.

Према његовим ријечима, током пандемије вируса корона њихова роба није могла да стиже до крајњег купца, а за набавку репроматеријала морало се плаћати авансно, са малим роковима за плаћање добављачима.

„Директном интервенцијом ИРБРС ушли смо у производни процес, купили све количине које су биле понуђене, без обзира да ли су домаћи пољопривредници имали склопљен уговор са нама и четири мјесеца прије рока исплатили све количине“, рекао је Филиповић.

Директор Дома за стара лица „Ленком“ Ленка Часар рекла је да су они корисници ИРБРС кредита за куповину некретнине која ће служити за проширење капацитета овог дома.

„Услови ИРБРС су били изнад свих осталих банака, каматна стопа је најнижа могућа“, навела је Часарева.

Она је додала да ће људима канцеларија ИРБРС у Бијељини доста олакшати и да ће бити више упућени у програм и понуду.