Босна и Херцеговина је већ била у тешкој економској ситуацији када ју је погодила свјетска финансијска криза, са стопом незапослености од 24%. Затим се та стопа подигла на 27,2 процента – озбиљан застој за послијератну економију у транзицији. И тешко вријеме за многе људе јер не постоје мреже социјалне сигурности. Ограничена јавна средства су била под још већим притиском све већег броја захтјева за остваривање права од стране незапослене популације.
Предузећа су тешко наплаћивала своја потраживања, а самим тим и тешко плаћала своје обавезе повјериоцима. Веће каматне стопе су све више отежавале предузећима да дођу до кредитних средстава и да их враћају. Мала и средња предузећа су била посебно тешко погођена недостатком обртног капитала.
Влада је затражила помоћ од Свјетске банке у ублажавању ефеката кризе. Као одговор на то, Свјетска банка је извршила реструктурисање свог кредитног програма како би помогла малим и средњим предузећима, која су „мотор” стварања нових радних мјеста. Она је пласирала 70 милиона долара у оквиру кредитних линија како би банке могле даље позајмљивати средства малим и средњим предузећима по повољним каматним стопама. То би омогућило фирмама да преброде кризу. До данас је 50 компанија искористило ова средства, а позитивно дејство се пренијело и на остале фирме у ланцу набавке.
“Овај пројекат омогућава малим и средњим предузећима приступ средствима у економски депресивном окружењу. Као резултат тога, корисници кредитних средстава имају могућност да оснаже своје извозне активности, повећају промет и запосле нове раднике,” каже Златко Поповић, руководилац Одјељења за пласмане јединицима локалне самоуправе у Инвестиционо-развојној банци Републике Српске.
Један произвођач намјештаја са 100 запослених радника је искористио предности које даје ова кредитна линија. Предузеће „Дрињача” углавном извози у Њемачку и имало је финансијске потешкоће због тога што су клијенти који су некада плаћали у оквиру неколико седмица, сада мјесецима каснили са измирењем обавеза. Власник Будимир Нинић је позајмио 385.000 евра да би одржао солвентност и искористио је половину те суме за обртни капитал. Са преосталим дијелом је купио нову опрему која ће му омогућити да запосли десет до петнаест додатаних радника и повећа извоз.
“Без кредита не бисмо могли извозити и затворили бисмо фирму у периоду од годину дана,” каже Нинић.
Друго предузеће “Студенпром” производи и пакује месо пужева које извози за један ланац супермаркета у Француској, са којим има екслузиван уговор. Са својим кредитом, предузеће је купило двије хладњаче да би само превозило робу у Француску умјесто да се ослања на комерцијалне превознике.
Власник Перо Дивљановић каже да му се није исплатило узети конвенционални кредит из банке јер су ионако високе каматне стопе наставиле да расту током кризе.
“Рад са комерцијалним банкама је веома тежак; сада неке од њих имају каматне стопе од око 10%,” каже он.
Поред подршке предузећима, кредитна линија такође обезбјеђује капитал локалним банкама да би се одржале.
“У почетку је ова кредитна линија омогућила комерцијалним банкама да одговоре на кредитне захтјеве предузетника. Она подржава њихове свакодневне напоре да одрже ликвидност, те да прошире и преоријентишу тренутну производњу на друге и другачије захтјеве и нова тржишта. У Федерацији БиХ се остварује константан напредак у имплементацији овог пројекта. Прва фаза имплементације је била првенствено намијењена инвестиционим кредитима, а касније се повећао интерес за кредите за рефинансирање,” каже Мирослав Трезнер, извршни директор у Фондацији ОдРаз, Федерације БиХ.
Камен темељац одговора Владе на кризу је било узвраћање на ограничења токова капитала. Помажући банкама да кредитирају предузећа, пројект је подржао и Владу и приватни сектор.
Извор: Свјетска банка