Извор: РТРС
Инвестиционо-развојна банка Републике Српске подржала је пројекат „Финансијска писменост“ Удружења економиста SWOT, чији циљ је боље разумијевање функционисања финансијских тржишта у условима развојих дисконтинуитета и њихов утицај на кретања у домаћем финансијском и реалном сектору.
Тим поводом гост Јутарњег програма Радио-телевизије Републике Српске био је Златко Поповић, в.д. извршног директора за управљање портфељом и заједничке послове у Инвестиционо-развојној банци Републике Српске, заједно са извршним директором Европског добровољног фонда Здравком Зечевићем.
Поповић је говорио о кретањима на нашем финансијском тржишту и најавама и упозорењима међународних финансијских институција, подсјећајући да је на дјелу најбржи раст камата од увођења евра 2002. године.
Међутим, кад је ријеч о стамбеним кредитима Инвестиционо-развојне банке Републике Српске Поповић је објаснио да се они реализују уз фиксну каматну стопу, тако да су наши корисници у потпуности заштићени од каматних кретања на међународним тржиштима.
„Што се тиче могућности за даљи раст каматних стопа широм свијета од стране централних банака, па и Европске централне банке, као мјере за ублажавање инфлаторних притисака, треба истаћи да је у Правилима пласмана ИРБРС по кредитним линијама ограничена и максимална излазна каматна стопа банке, тако да уз максималну каматну маржу финансијског посредника, каматна стопа за крајњег корисника не може прећи 5%, без обзира на раст ЕУРИБОРа“, објаснио је Поповић.
Он је нагласио да ово пружа сигурност привредницима и осталим корисницима кредита ИРБРС да ће у сваком могућем развоју догађаја на финансијским тржиштима имати на располагању најповољнија кредитна средства.
„Европска централна банка (ЕЦБ) је крајем октобра трећи пут повећала референтну каматну стопу са 1,25% на 2,00 % што је уједно и до сада највеће појединачно повећање камате у историји еврозоне (прво повећање камате било је у јулу, друго у септембру 2022.). Према процјенама очекује се даљи раст каматних стопа с циљем сузбијања свеприсутних инфлаторних кретања. Постоје најаве да ће до краја године доћи до још једног повећања каматне стопе Европске централне банке од 0,5 процентних поена, до нивоа од 2,5% што је изузетно високо у односу на каматна очекивања за крајње кориснике кредитних средстава у Европи и код нас“, објаснио је Поповић.
Он је нагласио да је најбоља заштита од каматних удара код новог задуживања уговарање кредита са фиксном каматном стопом која остаје иста без обзира на остала каматна кретања на тржишту.
„Уговарајући овакву каматну стопу са банком, корисници кредита у потпуности са заштићени од каматног ризика премда она, готово у правилу значи више трошкове задужења у моменту узимања кредита у поређењу са трошковима задужења по промјењивој стопи. Међутим, стварни ефекти задужења по фиксној стопи долазе до изражаја на средњи или дуги рок, у условима високе волатилности на финансијким тржиштима каква је данас присутна“, каже Поповић.
Он је рекао да свака криза може бити уједно и шанса.
„То зависи од добрих пословних прилика и могућности да се без обзира на износ камате, остваре профитне стопе које ће осигурати профитабилност укупног улагања“, рекао је Поповић.