Тренд емитовања муниципалних обвезница, као краћи пут улагања и реализације у општинске пројекте, у овој години био је веома актуелан на Бањалучкој берзи, тако да је током ове године чак седам општина РС емитовало обвезнице у укупном износу од око 18 милиона КМ.
Само у протеклих неколико дана на Бањалучкој берзи успјешно је завршена друга емисија обвезница општине Градишка вриједна седам милиона КМ, док су отворене понуде емисија првих обвезница Кнежева и Новог Града, те друга емисија обвезница општине Србац.
"Ове године прометовано је око 4,5 милиона КМ муниципалних обвезница, што заједно с новим емисијама чини око 15 одсто укупног промета на берзи", рекао је Милан Божић, директор Бањалучке берзе.
Он је објаснио да су се каматне стопе за нове обвезнице кретале од шест до 6,75 одсто, с роковима доспијећа од десет до 15 година.
У претходне двије године четири општине и град Бањалука успјешно су емитовале муниципалне обвезнице у вриједности од 35,2 милиона КМ. На овај начин успјешно су окончани пројекти изградње нове спортске дворане у Лакташима и изградња новог бањалучког моста преко ријеке Врбас.
Божић је истакао да су општинске обвезнице донијеле нове могућности за улагање на тржишту капитала и да је за њихов развој првенствено заслужна ИРБ, која је уједно и највећи инвеститор у ове обвезнице.
"Учешће осигуравајућих кућа, банака и других инвеститора у куповини муниципалних обвезница још је недовољно, а да би ове обвезнице биле интересантне за шири круг инвеститора потребно их је ‘спаковати’ у посебни муниципални фонд", рекао је Божић.
Он је објаснио да је Бањалучка берза овакаву иницијативу о оснивању муниципалног фонда већ планирала упутити ИРБ-у.
"Муниципални фонд био би отворен и њиме би управљала ИРБ. Иницијално би фондови којима управља ИРБ имали 100 одсто удјела у том фонду по основу уноса већ купљених обвезница, али би се временом тај удио смањивао, јер би инвеститори могли да купују удјеле на берзи и шалтерима банака", објаснио је Божић.
Он је истакао да се предност овог модела за инвеститоре огледа у већој ликвидности и мањим трошковима, а вриједност удјела би се константно увећавала за износ прописаних камата.
Божић је на примјеру објаснио да би стварање муниципалног фонда значило ако би на почетку године вриједност удјела износила 100 КМ, она би се увећавала, и на крају године би износила око 106 КМ, ако се узме у обзир просјечна каматна стопа код ових обвезнице.
"У овом случају, појединачни инвеститор би у сваком моменту могао да тражи искуп свог улога у складу с његовом тренутном вриједношћу", казао је Божић, додајући да би фонд прикупљао средства од отплате главница и камата, те их заједно с новоуплаћеним улозима улагао у нове емисије обвезница.
Према његовим ријечима, слично конципиран муниципални фонд у Данској постао је веома занимљив инструмент штедње грађана.
Бранко Кецман, директор брокерске куће "Адвантис брокер", каже да су се многе општине одлучиле на то да своје пројекте финансирају посредством обвезница, а не кредита, због њихових предности, међу којима је и та што је каматна стопа на њих нижа него у банкама.
Он је истакао да су општине своје обавезе према купцима исплаћивале тачно у дан, додајући да уколико дође до увођења секундарне трговине, онај ко купи обвезнице ће у сваком тренутку моћи продати и доћи до новца.
Он је казао да је, поред ИРБ-а, највећи улагач у општинске обвезнице "Граве осигурање", јер се ради о кући која има дугорочне изворе финансирања, који су у вези са животним осигурањем.
"Добро је што и ИРБ почиње размишљати у том смјеру да обвезнице које купи почиње продавати на берзи, што, иако је дуготрајан поступак, ипак иде у добром правцу", оцијенио је Кецман.
Извор: Независне новине