Извор: Бањалука.нет
Улога Инвестиционо-развојне банке Републике Српске је веома значајна у редовним друштвеним и политичким околностима, али посебно долази до изражаја у вријеме криза. Тада ИРБ РС треба да покаже сву суштину свога постојања и мислим да смо у томе и успјели, рекао је в.д. директора ове финансијске институције Дражен Врховац коментаришући мјере подршке које су током пандемије биле доступне привредницима из Српске.
Врховац је на овој функцији непуне двије године, а како каже, ефекти мјера и покренутих кредитних линија ИРБ РС већ су видљиви. Рекордан прошлогодишњи пласман кредита свакако је један од најзначајнијих међу њима.
Ипак, успјехе не жели да везује само за своје име, па фокус ставља на цијели тим.
У разговору за портал Бањалука.нет Врховац је поред актуелних мјера помоћи говорио и о условима кредитирања за увођење нових технологија у пословање, стамбеним кредитима, те начинима на који ИРБ РС учествује у економском оснаживању локалних заједница.
Поред здравства највећи удар током пандемије претрпјела је и привреда. Којим мјерама је ИРБ помогао привреди на почетку пандемије?
Почетак пандемије нас је све изненадио, не само банкарски сектор, него и привреду и друштво комплетно. Одмах на почетку приступили смо изради одређених анализа које су нам показале да ће та пандемија ипак мало дуже трајати и да ће сигурно оставити трага на привредне активности у Републици Српској и БиХ. Након што смо од Владе Српске добили сагласност, с обзиром да је она власник Инвестиционо-развојне банке, све мјере на почетку биле су у облику тромјесечног мораторијума и грејс периода за све наше пласмане, како директне које је ИРБ до 2016. године пласирала или преко посредника, пословних банака. Након тога смо проширили и на физичка лица која користе наше пласмане. Осим тога, у марту смо први пут промовисали нашу нову каматну политику, гдје смо у кредитној линији за нове технологије припремили камату од 0,5 одсто. Након тога, такву каматну политику проширили смо на све наше кредитне линије према привреди. Наше камате се крећу од 3,1 до 3,9 одсто, гдје је 0,5 одсто излазна камата ИРБРС, на коју се додаје маржа посредника, односно пословних банка са којима радимо. Квалитет средстава ИРБ огледа се у чињеници да смо ми једина банка која даје фиксне каматне стопе и најдуже рокове за отплату нашим привредницима, а грејс периоди се крећу и до три године.
Једна од мјера коју смо донијели јесте да наши привредници могу у току отплате пласмана поднијети захтјев и тражити додатних 60 мјесеци, тако да се и тај отплатни период помјера и на 17 година. Камату за све наше пласмане које смо некада пласирали, а које су биле пет одсто аутоматски смо снизили на 0,5 одсто, што је такође једна од мјера. То су веома значајна средства и за ИРБ, али смо свјесно ишли на терет наших ресурса и потенцијала, како бисмо та средства оставили привредницима, одржали њихове текуће ликвидности и помогли им да се снађу у пандемији, да они не би прекидали своје инвестиционе циклусе и отпуштали раднике. Недавно је објављено да Република Српска никада није имала више запослених радника, што је један од показатеља да у томе и успјели. Сви приходи од директних и индиректних пореза и имају значајан раст и сматрам да смо имали веома важну улогу у очувању привреде и омогућавању наставка планираних активности.
Упркос тим бројним мјерама помоћи, посљедице у привреди су и даље видљиве и вјероватно ће се манифестовати и у наредном периоду. Које мјере помоћи ИРБ РС у опоравку су и даље актуелне?
Све док је наша процјена да је привреди потребно омогућити доступна и јефтина средства и све док видимо да је привреди наша каматна стопа од 0,5 одсто потребна, таква мјера ИРБ ће бити на снази. Таква каматна стопа значајно утиче на пословање ИРБ РС и наша процјена коју смо радили јесте да ће за скоро 30 милиона КМ умањити прилив средстава. Ми смо знали да ће нешто тако слично да се деси, али ИРБ РС има довољно потенцијала да издржи и тај удар. Драго ми је да смо кроз ову пандемију доказали да смо стварни партнер нашим привредницима. Мислим да смо значајно надоградили повјерење које су привредници и грађани имали према ИРБ. Небројано састанака смо имали, како појединачно са привредницима, тако и са удружењима која заступају привреднике, гдје нам је пренесено да су привредници захвални ИРБ која је, према њиховим ријечима, стварно стала иза привреде и ослушкивала шта је то потребно привреди у овој кризи. Улога ИРБ РС је веома значајна у редовним друштвеним и политичким околностима, али посебно је значајна у вријеме криза, које се због разних основа задесе на овом подручју. Тада ИРБ РС треба да покаже сву суштину свога постојања и мислим да смо у томе и успјели.
Споменули сте повољније услове кредитирања за увођење нових технологија у пословање. Шта конкретно у том погледу нуди ИРБ РС?
Наша кредитна линија за увођење нових технологија настала је у сарадњи са пословном заједницом, односно Унијом послодаваца. Када смо прошле године покренули ову кредитну линију формирали смо је тако да 40 одсто средстава привредник, корисник може искористити за набавку нових технологија, 40 одсто за затварање постојећих обавеза и 20 одсто средстава за обрт. Процијенили смо да наша привреда нема тај капацитет да 100 одсто средстава улаже у нове технологије, тако да смо оставили велики простор да са једном кредитном линијом могу да ријеше неколико својих проблема и набаве нове технологије, затворе старе кредите и имају довољно кредитних средстава за наставак пословања. Суштина увођења овакве кредитне линије је у повећању конкуретности наше привреде. Једноставно, технолошки процеси се веома брзо одвијају, а нове машине и нови апарати су све заступљенији. Опрема веома брзо застаријева и жеља нам је да том кредитном линијом и средствима којима располажемо помогнемо нашим привредницима да набаве нове технологије и буду што конкуретнији, како на тржишту БиХ, тако и на иностраном.
О могућностима инвестирања и изазовима привређивања у Републици Српској разговарано је средином јуна на Првој међународној инвестиционој конференцији ИРБ РС „Инвест Српска 2021“. Шта је закључено? Који су то потенцијали које Српска нуди на том пољу и која је ту улога ИРБ РС?
Моје мишљење, које сам пренио и на сараднике, је да улога ИРБ РС и наше понашање на привредној сцени Републике Српска увијек мора бити проактивно. Ми морамо бити ти који покрећу, иницирају процесе, а једна од наших идеја је била покретање прве инвестиционе конференције “Инвест Српска 2021”. То је био наш одговор на изазове за које смо се спремали у пост-пандемији, а на једном мјесту окупили смо све најзначајније људе из области политике, доносиоце одлука, као што су српски члан Предсједништва БиХ, министри, премијер, све директоре банака које финансирају привреду, људе из струке и професоре који се баве економијом. Такође, своја искуства пренијели су нам и гости из других земаља. Прије свега, искористили смо ту конференцију да извучемо из свих области закључке које смо понудили и доставили Влади Републике Српске. Такође, искористили смо медијску пажњу да промовишемо могућности улагања у Републику Српску, као и све погодности које имају страни, али и домаћи инвеститори. Мислим да су то веома квалитетна рјешења. Мишљења сам да наша, домаћа привреда има апсолутно довољан капацитет да буде покретач значајних пројеката који могу снажно да утичу на развој комплетне Републике Српске. Предложили смо и измјену одређених законских рјешења.
За међународне инвеституре један од закључака био је формирање сектора за међународне инвестиције у оквиру ИРБ РС, што је за нас веома значајно јер смо и на тај начин увидјели колико Влада Српске има повјерења у ИРБ. То би требало да буде база потенцијала, свих општина и градова у Републици Српској са њиховим могућностима за инвестирање. База у оквиру ИРБ РС требало би да омогући и нашим људима са најодговорнијим функцијама да у сваком тренутку имају квалитетну информацију за цијелу Републику Српску. Наш закључак био је да умрежимо наша представништва широм свијета, да им доставимо базу са свим тим потенцијалима, а како би и они лакше могли да презентују Републику Српску.
Наш порески систем је веома повољан, са 10 одсто пореза на добити који је можда најмањи у Европи, гдје зависи од земље до земље и креће се и до 60, 70 одсто. Само на тој ставци је огромна уштеда многим великим, средњим и мањим компанијанама на западу које могу и желе своје пословање проширити и на Републику Српску. Ми смо већ имали контакте са заинтересованим фирмама, које желе комплетно пословање да пребаце у Републику Српску. Наш геостратешки положај, гдје смо на граници ЕУ, са својим потенцијалима омогућава такву врсту инвестиционе политике Републике Српске. Убијеђен сам да је само у питању квалитетна промоција наших предности и да резултат неће изостати. Централизовање у ИРБ РС свих информација и комуникација са инвеститорима је веома значајно, јер ћемо на тај начин показати озбиљност инвеститорима када дођу у Републику Српску. Бићемо у могућности да им све презентујемо на једном мјесту. Ја већ овај мјесец имам састанке у Бечу са инвеститорима који долазе у Републику Српску, што значи да инвестициона конференција већ има своје ефекте, већ се чуло за потенцијале и да су сви инвеститори добродошли, те да ће имати подршку Владе Републике Српске. То је сваком пословном субјекту који долази веома битно.
Поред поменутог мањка промоције потенцијале за инвестирање у Српску шта још може да буде недостатак у том погледу? Шта је то оно што одвлачи стране инвеститоре од идеје да инвестирају у Републику Српску?
Постоје одређене ствари на које ми не можемо да утичемо. БиХ је веома компликована и инвеститори, бизнисмени који брзо размишљају и дјелују не могу да схвате нивое одлучивања унутар једне државе. То их у старту одвраћа. Наш је задатак да их убиједимо да Српска има своје институције, Владу, потенцијале, законе, одређену аутономију у одлучивању и доношењу закона. То је наш највећи задатак да појаснимо и објаснимо инвеститорима и мислим да је онда њихова одлука веома једноставна.
Прошле године остварен је рекордан кредитни пласман. О којим износима можемо да говоримо и у које сврхе су пласиране?
Због фиксних каматних стопа и дугих рокова отплате за све наше кредитне линије постоји велика заинтересованост привредника у Републици Српској. Наш план за прошлу годину је премашен за 80 одсто и остварен је рекордан пласман. Није било једноставно у једној годину, години пандемије, када је све стало обезбиједити сва средства и одговорити на све захтјеве наше привреде. С друге стране, радује нас колико нам вјерују и колико нас наши привредници сматрају стварним партнерима. Драго ми је да смо испунили тај задатак, те да су привредници имали на располагању сва средства која су захтијевала од ИРБ РС. Стамбени кредити су за прошлу годину имали раст од 100 одсто, а исте предности које дајемо привреди дајемо и нашим грађанима, који траже стамбене кредите. Циљано смо посвећени високообразованим, младим брачним паровима, породицама погинулих и несталих бораца, вишечланим породицама, РВИ како би им омогућили обезбјеђење прве стамбене јединице, стварање породице и останак у Републици Српској наших најбољих кадрова. Осим тога, помоћу стамбених кредита развијамо станоградњу, област која највише у задње вријеме вуче привреду напријед.
Тренд потражње за нашим пласманом настављен је и ове године. Што се тиче стамбених кредита у првих шест мјесеци ми смо већ премашили план за цијелу годину. Што се тиче привреде, такође. То су све изазови са којима се ми свакодневно сусрећемо у смислу обезбјеђивања довољних средстава за потребе привреде и наших грађана. Имамо стабилно пословање и довољно вишка средстава за привреду. Ускоро иде позив, циркуларно писмо према свим локалним заједницима и привредницима који планирају емисије хартија од вриједности да нам се јаве, како бисмо за наредну годину могли планирати довољно средстава з ате сврхе. Припремамо план за сљедећу годину гдје планирамо откупљивати корпоративне и муниципалне ХОВ од општина и градова и на тај начин подржати њихове инвестиционе планове. Ми смо ове године реализовали неколико корпоративних куповина емисија ХОВ и сматрамо да још не постоји довољан ниво знања код наших привредника о емисији.
Споменули сте стамбене кредите. То је нешто што има највише одјека у јавности. Колико таква помоћ младим брачним паровима и социјалним категоријама може да утиче на обнову демографске слике Републике Српске?
Мислим да је то један од најквалитетнијих програма који је Влада посредством ИРБ покренула. Када се ИРБ појавила са програмом стамбеног кредитирања наших грађана камата ИРБ била је шест одсто, док пословне банке нису имале стамбене кредите испод осам, девет, 12, 13, па и више одсто. На тај начин смо дјеловали као регулатор тржишта и убрзо смо приморали пословне банке да снизе каматне стопе, а све у корист наших грађана. Након тих шест одсто ми смо континуирано снижавали каматну стопу до садашњих три одсто на кредите. Осим тих три одсто, како бисмо задржали грађане да живе у свом мјесту, програм субвенционисања код Владе Републике Српске, посредством ресорног министарства од један одсто на те кредите додатно снижава камату за 0,3 процента код поена за захтјеве из неразвијених и изразито неразвијених општина. Приједор кроз буџет субвенционише те камате са један одсто, тако да су оне значајно на нижем нивоу од било којих других. Такође, Добој има фантастичан програм за младе, када говоримо о куповини станова и мислим да би многе општине и градови требало да преузму ту, по мом мишљењу, једну од најквалитетнијих идеја које су се појавиле у задње вријеме. Мисија свих нас је да у нашој Републици Српској, која је прелијепо мјесто за живот омогућимо рад, живот, стварање породице и куповину прве стамбене јединице, као предуслова за останак.
На примјер, имамо један млади брачни пар заинтересован за стамбени кредит ИРБ РС. Коме они прво да се обрате и које су то процедуре које их очекују?
Сви наши пласмани од 2016. године иду преко пословних банака и три микрокредитна друштва. Процедура подразумијева да се млади брачни пар или привредниик, иста је процедура, обрати једној од пословних банака, тражи стамбени кредит ИРБ и ту се завршава сва папирологија. Пословна банка обрађује тај захтјев, по одобравања просљеђује га ИРБ, гдје наши сектори обављају свој посао и пребацују новац на рачун банке, а банка на рачун крајњих корисника.
Каквим ефектима пословање се ИРБ РС може похвалити откада сте преузели руковођење?
За непуне двије године, колико сам на челу, прошлу годину смо завршили са добити од преко 13 милиона КМ, што је за 70 одсто више у односу на 2019. Већ смо за једну годину успјели много тога да урадимо. Постоји и нешто што није везано за новац, мене лично много драже. Доживио сам да ме често обични људи, таксисти, пролазници заустављају на улици само да ми дају подршку и кажу своје мишљење. То је нешто што испуњава, што значи, јер су то обични људи који прате рад и директора и ИРБ, а те ријечи је најтеже заслужити. Повјерење које смо надоградили са привредницима је нешто што љубоморно чувамо и гајимо. Све наше активности су посвећене снимању стања привреде, годину дана након почетка пандмије, какви су се нови проблеми појавили и шта је то што треба даље да се помогне нашој привреди да настави развој.
Је ли то за Вас највећи успјех?
Само тим може направити успјех, појединац никада. Веома је битно имати добар и квалитетан тим. Увијек сам за своје сараднике, пријатеље, људе са којима се дружим бирао прије свега добре људе, а послије тога стручне и све остало. Мислим да се само на тај начин може направити резултат. Довољна је једна лоша процјена, један лош човјек да поквари сву атмосферу и да ти резултати не буду такви какви јесу. Ја се надам да нисам погријешио у избору својих сарадника, а сви резултати то и потврђују. Сви су посвећени свом послу максимално и ја сам као директор поносан што сам директор овим људима. Оправдали су моје повјерење.
У јавности се спомињу и пројекти подршке и финансирања развоја локалних заједница у Републици Српској. О чему се тачно ради, на који начин ИРБ РС учествује у економском оснаживању општина?
Ми смо почетком ове године промијенили своју пословну политику и добили сагласност Владе, најодговорнијих људи који воде Републику Српску, те кренули у проширење наших пословних јединица. Осим сједишта у Бањалуци, пословну јединицу имамо у Источном Сарајеву, Приједору, 8.октобра отварамо пословницу у Требињу за цијелу Херцеговину, а до краја године планирамо отворити и у Бијељини за Семберију и са тиме бисмо заокружили испуњење нашег плана. Након сваког отварања пословнице организује се састанак са привредницима из цијеле те регије, искористимо тренутак да им презентујемо да је ИРБ дошао у тај крај, размијенимо искуства и чујемо проблеме и приједлоге из прве руке, јер крајем године планирамо креирати нове мјере и понудити их Влади на одобравање. Са њима ћемо наставити пружати подршку нашим привредницима.
Што се тиче локалних заједница, осим директног доласка у локалне заједница, у оквиру финансијског механизма који ИРБ већ седам година спроводи додјељујемо грант, односно неповратна средства за пројекте у локалним заједницама које конкретно и најдиректније побољшавају квалитет живота у тим заједницама попут изградње вртића, куповине камиона за одвоз комуналног смећа, изградње регионалне хладњаче, асфалтирања пута у селу И слично. Фокус је на таквом типу пројеката који ће побољшати квалитет живота, а самим тим И осигурати останак тих људи у тим заједницама.
Један сте од ријетких функционера на челу институције у Републици Српској који може да се похвали специфичним образовањем у области људских ресурса. Докторирали сте на тему људских ресурса.
Некако ми је у природи да, што је већи проблем ја га узмем себи. Када сам се одлучивао за наставак школовања људским ресурсима се није бавило и није се ни помињало у Републици Српској. Код нас је постојала кадровска служба у којој су се само чували професионални досјеи, док су на западу људски ресурси увелико били један од најбитнијих сектора у свакој компанији. Прибављање, селекција кадрова је нешто што је стална борба на тржишту. Најбољи примјер је на спортским теренима, гдје влада стална борба за најквалитетније играче, аутомобилској индустрији за дизајнерима и слично. Тако је и на финансијском тржишту. Када сам припремао магистарски рад, радио сам у поштанском систему, па сам свој рад везивао за управљање људским ресурсима у поштанском систему Републике Српске. Након што сам магистрирао услиједила је једна станка, прешао сам у Фонд ПИО, добио друго дијете и 2015. уписао докторат у Бањалуци, који сам одбранио у фебруару 2017. Године. Остао сам у теми управљања људским ресурсима, само сам је надоградио са јавним предузећима у Републици Српској, са освртом на приједорску регију. Желио сам да се бавим својим Приједором. Тренутно сам доцент и даље мислим да људски ресурси нису довољно заступљени у нашим привредним друштвима, а ту не раздвајам јавни и приватни сектор. Мислим да је борба за кадрове нешто најбитније. Разлика између двије фирме је управо у људима. Ми смо у ИРБ РС скоро успјели да прибавимо најквалитетније кадрове из финансијског сектора у Републици Српској што значи да имамо добар имиџ и да је људима изазов радити у ИРБ РС, што је мени веома драго.
