„Економски раст Републике Српске је питање којим се ИРБ РС готово свакодневно бави. Оно што ми препознајемо као кључне правце привредног развоја Републике Српске тиче се даљег стимулисања инвестиција у областима обновљивих извора енергије, пољопривреде, ИТ индустрије и туризма“, рекао је Дражен Врховац, в.д. директора ИРБ РС.
Врховац је у интервјуу за портал Бањалука.нет рекао да ће ова институција наставити да прати потребе, преференције и очекивања привреде и становништа.
„Остајемо у сталној комуникацији са њима, њиховим пословним асоцијацијама и ресорним министарствима у Влади Републике Српске. Намјера нам је да радимо на континуираном унапређењу наше финансијске понуде, с јасном намјером да подржимо пројекте који на најсвеобухватнији начин доприносе развоју и просперитету Републике Српске. До сада смо у томе били врло успјешни и наставићемо тако да се понашамо и у наредном периоду. У прилог томе свакако говоре и подаци о нашим досадашњим укупним пласманима који су премашили цифру од три милијарде КМ. Осим тога, за 2023. годину осигурали смо довољан финансијски оквир који ће омогућити подршку свим пројектима који одговарају нашим политикама и процедурама финансирања“, каже Врховац.
Грађани се обично први пут повезују са Инвестиционо-развојном банком Републике Српске (ИРБ РС) кроз стамбене кредите који су дефинитивно најтраженији на тржишту. Недавно је одлучено да ће максималан износ стамбених кредита бити повећан на 170.000 КМ. Можете ли нам рећи нешто више о томе, који су услови, рокови отплате, каматна стопа тренутно?
ВРХОВАЦ: Јесте, стамбени кредити су на неки начин постали и остали наш заштитни знак, иако смо у међувремену развили много услуга, покренули бројне иницијативе, помогли привреди за вријеме свјетских криза. То је заправо потврда да је идеја стамбених кредита изграђена на стабилним и здравим основама и да грађани Републике Српске у нама виде сигурност и жељу да остану да граде живот у Републици Српској. На то смо поносни, јер нам то јесте и био и остао циљ.
Ми ослушкујемо и грађане и привреду, пратимо њихове потребе. С обзиром на раст цијена некретнина постало је јасно да 150.000 КМ није више довољно да се купи озбиљнија некретнина, рецимо, у Бањалуци. Као што смо раније најавили, договорили смо са премијером Радованом Вишковићем да упутимо Влади приједлог измјене правила пласмана, како би био повећан износ.
Највећи износ иде за групу младих брачних парова. Што се њих тиче, неопходно да су клијенти у брачној заједници и да у тренутку подношења захтјева за стамбени кредит немају пуних 30 година старости, како подносилац захтјева, тако и његов брачни друг. За наведену групу корисника Инвестиционо-развојна банка Републике Српске (ИРБРС) дефинисала је максималну каматну стопу која износи 3% и састоји се од марже ИРБРС у износу од 0,6 % и марже финансијског посредника од 2,4 %. Уколико се финансијски посредник одрекне дијела своје марже за тај дио се крајњем кориснику смањује каматна стопа. Максималан рок отплате је 25 година.
ИРБРС даје фиксну каматну стопу свих 25 година, у томе је наша компаративна предност. Дакле, на висину каматне стопе по нашим стамбеним кредитима не утичу каматна кретања на међународним финансијским тржиштима, што даје додатну сигурност младим људима који купују своју прву некретнину.
Колико је новца издвојено становништву кроз стамбене кредите у протеклој години?
ВРХОВАЦ: Током прошле године издвојено је нешто више од 50 милиона КМ. Када говоримо о младим брачним паровима у 2022. години, одобрено је 199 захтјева у износу од 21,8 милиона КМ. Ми смо око 700 милиона марака до сада дали за стамбено збрињавање, у чему, као што сам рекао, предњаче млади брачни парови. Сасвим смо сигурни да је ово један од најбољих наших пројеката. О томе свједочи и податак да стамбени кредити ИРБРС чине око 40 одсто укупних стамбених кредита који су одобрени у Републици Српској.
ИРБ РС послује кроз неколико области међу којима је и креирање економских политика. Један сте од најважнијих стубова финансијске подршке развоју и инвестицијама, у партнерству за приватним сектором и међународним финансијским институцијама. Гдје видите највише простора за економски раст?
ВРХОВАЦ: Економски раст Републике Српске је питање којим се ми готово свакодневно бавимо. Доста ријечи о томе било је и на нашим инвестиционим конференцијама, које смо организовали 2021. и 2022. године. Оно што ми препознајемо као кључне правце привредног развоја Републике Српске тиче се даљег стимулисања инвестиција у областима обновљивих извора енергије, пољопривреде, ИТ индустрије и туризма, затим дигитализације привређивања и управљања, континуираног развоја људских ресурса као критичног фактора успјеха, те јачања промоције наших инвестиционих потенцијала, с намјером да се на тај начин обезбиједе додатна средства за достизање развојних приоритета.
Међутим, када говоримо о економском развоју, а посебно у контексту привлачења нових улагања, треба узети у обзир и одређене препреке и ограничења која су присутна. Ту бих посебно истакао неповољну перцепцију политичке ситуације у БиХ и правну несигурност, повезану са дуготрајношћу судских и других административних поступака и процедура. То су свакако само нека од питања на којима треба интензивно радити у наредном периоду.
Каква је сарадња са међународним финансијским институцијама?
ВРХОВАЦ: У протеклом периоду имали смо врло добру сарадњу са међународним финансијским институцијама, организацијама и асоцијацијама. Посебно бих истакао сарадњу са Свјетском банком, Европском инвестиционом банком и Развојном банком Савјета Европе, на реализацији развојних пројеката, путем кредитних аранжмана, који одговарају потребама и преференцијама наше привреде и становништва. Ту свакако значајно мјесто заузима и сарадња са Развојним програмом Уједињених нација (УНДП) и Владом Швајцарске на реализацији пројекта Финансијског механизма за финансирање пројеката интегрисаног и одрживог локалног развоја у Републици Српској.
Са добијањем кандидатског статуса за БиХ, ИРБРС је, од ове године и пуноправна чланица Европског удружења јавних банака (ЕАПБ). Значајне активности остварујемо и путем чланства у Међубанкарској асоцијацији између Кине и земаља централне и источне Европе (ЦЕЕЦ). Само да напоменем да се ради о асоцијацији која је успостављена на иницијативу Кинеске развојне банке, а која дјелује у оквиру Механизма сарадње “16+1” између Кине и ЦЕЕЦ, односно иницијативе „Један појас један пут“.
Познато је да кроз свој рад ИРБ РС даје допринос очувању домаће запослености. Можете ли нам рећи колико је радних мјеста сачувано и колико је нових радних мјеста отворено захваљујући пласманима ИРБ-а у протеклој години?
ВРХОВАЦ: Нашим правилима пласмана још раније је укинута обавеза за кориснике средстава у погледу новог запошљавања и очувања постојећих радних мјеста. Тиме смо жељели избјећи околности да на било који начин буде спутана пословна флексибилност наших корисника у односу на оптимални ниво запослености који им је неопходан. То се показало добром мјером у условима криза изазваних разним поремећајима које су нас, нажалост, често пратиле ранијих година.
Међутим, ако посматрамо укупне резултате у овом подручју, онда је нашим пласманима, према изјавама корисника кредитних средстава, омогућено очување постојећих 54.877, те отварање 5.174 нових радних мјеста. Осим тога, 343 корисника зајмова за незапослене демобилисане борце преузело је обавезу самозапошљавања. Позитивни допринос ИРБРС у одржавању домаће запослености најбоље потврђује податак да готово 1/5 укупног броја запослених у Републици Српској чине управо очувана и новоотворена радна мјеста.
Успостављен је нови веб сервис, као и база података. Колико је то значајно за привреднике и локалне заједнице и на који начин заинтересовани могу постати њени корисници?
ВРХОВАЦ: Важно је да нагласим да је сервис свима доступан и бесплатан. У разговору са привредницима и представницима локалних заједница схватили смо да се много пута десило да у мору информација пропусте вијест о доступним домаћим средствима или пак средствима разних страних фондова. Зато смо одлучили да објединимо све те позиве и дамо их на једном мјесту предузетницима, локалним заједницама и другим заинтересованим корисницима.
Сервис омогућује брзу претрагу доступних јавних позива за додјелу бесповратних средстава и других видова подршке. Хтјели смо да, путем овог сервиса, предузетницима и привредницима, пољопривредним произвођачима, олакшамо и омогућимо бољу информисаност о доступности бесповратних средстава за финансирање њихових пројеката. Даље, циљ нам је да им олакшамо да препознају прилику за кориштење ових средстава, као и да им пренесемо знања и искуства која смо стекли на реализацији развојних пројеката у сарадњи са међународним донаторским организацијама. Осим што дајемо информације пружамо им и подршку.
У међувремену смо остварили и прве контакте са заинтересованим апликантима и у комуникацији с њима упућивали смо их на све кључне аспекте и специфичности захтјева који произлазе из конкретних јавних позива. Очекујемо даљи раст интересовања за нашом подршком код саме припреме и подношења конкурентних пројектних апликација за бесповратна средства код различитих донаторских организација. Сервис је доступан од септембра на нашем веб-сајту grantovi.irbrs.org.
Један од циљева Инвестиционо-развојне банке Републике Српске је подршка страним директним инвестицијама. Интензивно у иностранству промовишете могућност улагања у Српску. Постоји ли интересовање иностраних компанија, да ли је Република Српска пожељна дестинација за страна улагања и који сектори се издвајају као најинтересентанији инвеститорима?
ВРХОВАЦ: Интересовање, дефинитивно, постоји. А то интересовање најбоље описује чињеница да, гдје год смо имали састанке, да ли у Републици Српској или у иностранству, на којима смо представљали инвестиционе могућности, потенцијале и пројекте Републике Српске и њених градова и општина, увијек смо имали добар одзив страних инвеститора и међународних институција и организација.
Издвојићу само два примјера: први, састанак у Бечу, гдје смо пред 40 аустријских привредника и представника српске пословне дијаспоре представили могућности улагања у Републици Српској, и, други, састанак у Нижњем Новгороду, гдје смо са 20 руских привредника разговарали о улагању у Републику Српску, као и о пословном повезивању са привредницима из Републике Срспке. Након тога организовали смо сусрет заинтересованих аустријских и руских привредника са привредницима из Републике Српске и представницима општина и градова и тако им дали прилику да разговарају и договарају даље пословне активности.
Страни инвеститори су највише интереса показали за енергетски, дрвопрерађивачки, метално-машински и пољопривредни сектор. Важно је споменути да стране инвеститоре за улагање у Републици Српској привлачи стимулативна пореска политика, цијена електричне енергије, квалификовани радници и подстицаји и субвенције који се додјељују од стране Владе Републике Српске и општина и градова у свим секторима пословања.
Недавно је најављено одржавање међународног привредног форума у организацији ИРБ РС у Бањалуци. Да ли сте кренули са припремама, какво је интересовање?
ВРХОВАЦ: Идеја за одржавање пословног форума јавила се прошле године, након низа одржаних састанака са знатним бројем страних инвеститора. Схватили смо да је некада потребно далеко више времена од једног састанка са страним инвеститорима да представимо све оно што Република Српска може да понудити за улагање. А има много тога, што може да послужи за нове инвестиције, отварање нових радних мјеста, стварање нових вриједности и јачање привредног амбијента. И управо идеја о организовању пословног форума учинила се као одлична прилика да на једном мјесту окупимо знатан број заинтересованих привредника из иностранства, домаћих привредника и представника републичких, локалних и међународних институција, гдје би разговарали о конкретним инвестиционим могућностима и понудама Републике Српске и њених градова и општина, а које односе на инвестирање у одређеним пословним зонама (има их преко 60), повезивање домаћих и страних привредника у виду Б2Б састанака, представљање домаћих компанија и њихових пројеката које су спремне да буду предмет продаје страним инвеститорима или да заједно уђу у одређени пословни подухват и слично.
Важно је споменути да ИРБРС, у овом тренутку, има преко 5.000 страница разних података о инвестиционим потенцијалима, могућностима и пројектима Републике Српске и њених општина и градова, а који су похрањени у нашој бази података за стране инвестиције. Циљ нам је да ови подаци дођу до заинтересованих домаћих и страних привредника, па самим тим, и одржавање наведеног пословног форума је идеална прилика да им све то ставимо на располагање и тиме их додатно заинтересујемо за улагање у Републици Српској.
Припреме су почеле, у фокусу су техничке и програмске ствари. У плану је да међународни привредни форум буде на јесен у Бањалуци. Интересовање су за сада, осим земаља региона, показали инвеститори из Италије, Мађарске и Руске Федерације.
Шта је то предвиђено планом рада за 2023. годину?
ВРХОВАЦ: Наставићемо да пратимо потребе, преференције и очекивања привреде и становништа. Остајемо у сталној комуникацији са њима, њиховим пословним асоцијацијама и ресорним министарствима у Влади Републике Српске. Намјера нам је да радимо на континуираном унапређењу наше финансијске понуде, с јасном намјером да подржимо пројекте који на најсвеобухватнији начин доприносе развоју и просперитету Републике Српске.
До сада смо у томе били врло успјешни и наставићемо тако да се понашамо и у наредном периоду. У прилог томе свакако говоре и подаци о нашим досадашњим укупним пласманима који су премашили цифру од три милијарде КМ. Осим тога, за 2023. годину осигурали смо довољан финансијски оквир који ће омогућити подршку свим пројектима који одговарају нашим политикама и процедурама финансирања.
Наставићемо да активно радимо и сарађујемо са међународним финансијским и другим партнерским институцијама на пројектима који су у складу са нашим пословим политикама и приоритетима и који, као такви, доприносе ширем развојном контексту Републике Српске.
Такође, имамо у плану да се додатно ангажујемо и код припреме конкурентних пројектних приједлога, прије свих у сарадњи са нашим локалним заједницама. Намјера нам је да тако развијене пројекте заједнички представимо потенцијалним донаторима и инвеститорима, како би покушали да осигурамо финансијску подршку код њихове реализације. Пред нама је врло активан период.
