Извор: Бањалука.нет
Углавном се мисли да је ономе кога је Влада именовала за директора неког предузећа упала кашика у мед. Вјерује се да је за то потребна само политичка подобност и ништа више. Јесу ли у питању само предрасуде?
Више о томе рећи ће нам човјек који је на челу инститиције Републике Српске са много запослених, предузећа које је итекако проактивно дјеловало, а своју навећу подршку Републици Српској дало је у кризи узрокованом вирусом корона и током пандемије.
Поред тога што је руководилац једног значајног предузећа, он је и првак, у блијару. Како балансира између политичког живота и вођења једне институције? Може ли сачувати приватни живот? Колико га погађају неистине?
О свему овоме у емисији “Очи у очи-објективно” коју реализују Бањалука.нет и Елта ТВ говори в.д. директора Инвестиционо-развојне банке Републике Српске Дражен Врховац.
Мало је дужи увод, али може се рећи са правом. Посланик сте у Народној скупштини Републике Српске, политичар, играте билијар, али и водите ИРБРС, која је значајна подршка Републици Српској током пандемије изазване вирусом корона. Да ли Вам је живот лакши или тежи откада сте на челу ове институције?
ВРХОВАЦ: Ја сам одавно схватио да најбоље функционишем у јаком темпу, под стресом и да тада дајем најбоље резултате. Сад, лако је закључити да ли је тежи или лакши, али да је компликованији то засигурно. Прије свега, ја не живим у Бањалуци, него свакодневно путујем из Приједора за Бањалуку и назад. Највише из разлога да бих и то мало слободног времена које имам посветио породици. Када радите у једном, а живите у другом граду то доста компликује ситуацију. Мислим да је мој досадашњи рад, мене, мојих сарадника и цијеле Инвестиционо-развојне банке, показао да смо добро радили, да смо остварили изузетне резултате, да смо повјерење које смо стекли код грађана и привредника сачували и надоградили. И у наредном периоду ћемо се трудити да те резултате подигнемо на један већи ниво.
Говорићемо и о успјесима ИРБРС. Често истичете да је кључан тим, а не појединац. Докторирали сте област људских ресурса. Да ли добро процјењујете људе? Како оцијењујете Ваш тим у ИРБРС?
ВРХОВАЦ: Јесте, магистрирао сам и докторирао управљање људским ресурсима и некако сам у протеклом периоду те своје принципе провјеравао кроз живот и рад у протеклом периоду. Држим се своје флоскуле, неког свог убјеђења да за сараднике и људе са којима ћу се и приватно дружити и у сваком другом погледу, бирам прије свега добре људе. То је мој први услов, а након тога иду стручне квалификације. Добар човјек не жели зло. Он ће научити оно што не зна, допринијеће сваком тиму, неформалном или формалном, у ИРБРС. Сви наши резултати говоре да ниједног човјека у тиму нисмо промашили. У реду је бити лидер, водити, давати визију, постављати мисију и радити на реализацији планова, али без тиме то је немогуће спровести. Само тим је могао да изнесе овакве резултате. Тим је најбитнији, када можете да се ослоните на своје сараднике да ће сви циљеве које смо зацртали бити реализовани, сви задаци које морамо да урадимо да би остварили те циљеве бити обављени. Ако не функционише нешто у тиму, онда не функционише цијела установа, односно ИРБ, а ја то нећу никада дозволити. Мени је драго што нисмо имали нити једну грешку, ни у пословању, нити у било ком другом сегменту. ИРБ је под посебном лупом свих медија и увијек се чека било каква грешкица, да се од ње направила велика грешка. Мислим да су нас у протекле двије године, колико сам ја на челу ИРБ, медији и у Републици Српској, а и шире спомињали само у позитивном контексту. Наравно, нама је циљ да се тако настави и у наредним годинама.
Оно што сам поменула и на почетку, током кризе изазване вирусом корона били сте велики ослонац и подршка Републици Српској. Рекли сте да је ИРБ тада и показао своју суштину. На шта сте конкретно мислили?
ВРХОВАЦ: Убијеђен сам да је формирањем ИРБ постављен темељ једног од најквалитетнијих пројеката које је Влада Републике Српске реализовала, а то нам говоре бројке и подаци које можемо да презентујемо. Од 2008. када је ИРБ основан, па све до данас пласирали смо преко 3 милијарде КМ за подршку нашим грађанима и привреди Републике Српске. Период од 2008. па све до прошле године је био у оквирима нормалног привредног и друштвеног живота, све до појаве ЦОВИД-19 и пандемије која је задесила не само нас, него и цијели свијет. У таквим околностима привреда и грађани се морају ослонити на некога. Поставили смо се на прави начин, на вријеме креирали одређене мјере и дали јасан знак грађанимам привреди и Влади Републике Српске да се итекако може рачунати на ИРБРС. Све своје ресурсе и капацитете подредили смо опстанку наше привреде, одржавању текуће ликвидности, наставку инвестиционих планова и нашим грађанима смо омогућили продужење грејс периода око стамбених кредита. Мислим да смо у томе и успјели. Иако су цифре новообољелих и даље велике, увријежено је мишљење да се излази из пандемије. Подаци које износи Влада Републике Српске и Министарство финансија о повећању прихода од индиректних пореза, директних пореза, о највећем броју запослених у Републици Српској икада, а ми излазимо као из пандемије, је нама јасан знак да су мјере које смо креирали и понудили привреди дале ефекат. Мислим да смо сачували и били јасан ослонац у очувању наше привреде у Републици Српској.
Рекли сте ми дио како обновити и помоћи привреди. У граду можемо да видимо билборде ИРБРС на којима се истиче и нова подршка за опоравак привреде, у сарадњи са Свјетском банком. О чему се ту ради?
ВРХОВАЦ: Ми имамо дугорочну сарадњу са свјетском банком и мислим да уживамо велико повјерење код међународних финансијских институција као што је свјетска банка, ЕРБД и слично. Услов Свјетске банке за нови аранжман за који смо преговарали годину дана, Министарство финансија и ИРБ са Свјетском банком, био је да се аранжман имплементира путем ИРБ. То је нама јасна потврда колико повјерење међународне инвестиционе куће, финансијске куће дају ИРБ. Упоредо док смо радили на очувању привреде Републике Српске радили смо и на новим аранжманима за период након пандемије, на који начин помоћи привреди и овај аранжман је директно усмјерен на микро, мала и средња предузећа која су најдиректније погођена КОВИД-19. Аранжман се одвија у двије компоненте, гдје једна припада Републици Српској и у оквиру које су двије циљне групе. Једна је микро, мала и средња предузећа која су имала пад прихода у другом кварталу 2019., а друга су исто микро, мала и средња предузећа из изразито неразвијених општина. Аранжман подразумијева период отплате од три до 12 година и максимално по једном кориснику миллион и по евра. Излазна камата ИРБ и даље остаје 0,5, Свјетске банке је 0,80 тако да је 1,30 наша излазна камата. Средства се пласирају посредством наших финансијских партнера, јер од 2016. године ИРБ не може директно да пласира. Недавно смо потписали уговор са Новом банком и Сбербанк и преко та два финансијска посредника ће се имплементирати овај аранжман са Свјетском банком, с тим да те двије банке од нас имају сагласност да до 150 хиљада евра могу самостално да одлучују о пласманима, како бисмо убрзали процедуре.
Споменули сте билборде. То је пракса коју смо увели посљедње двије године у ИРБ РС, гдје на тај начин желимо да повећамо видљивост наших резултата, најаве наших пласмана ИРБ и слично. То је поље које је, по мом мишљењу, када сам дошао у ИРБ било мало запостављено. ИРБ ради изузетне ствари, заслужна је за много тога, а мало тога се зна. Тражили смо прави начин то да покажемо и зато смо имали једну ширу акцију, која траје и даље, гдје смо присутни и на друштвеним мрежема, на Јутјубу, на билбордима и медијима. И то има ефекта. Тек сада, у скорије вријеме, грађани привредници знају шта све могу да добију од ИРБ, гдје и да се обрате, какви су услови.. Наши садашњи аранжмани се крећу до 12 година. Поред тих 12 година дајемо могућност нашим привредницима да поднесу захтјев и продуже период на додатних пет година. Значи, тај аранжман може трајати до 17 година. Ниједна финансијска институција не даје преко седам година. То много олакшава, јер су рате много мање, периоди много флексибилнији и оно што је нама у ИРБ можда најбитније јесте да нама није битно да привредник пропадне, већ да опстане. Ми имамо могућност бројних споразума да потпишемо у случају немогућности плаћања у периоду лошег пословања, разних девијација на финансијском тржишту. Увијек излазимо у сусрет нашем привреднику. Привредници у нама виде партнера и ми се тако и понашамо.
На основу ове ваше приче, оно што би грађани у ствари треба да знају јесте да је ИРБ повезан са многим важним животним одлукама људи. Неминовно је да да нам млади људи, нажалост, одлазе из Републике Српске. На који начин је ИРБ повезан са побољшањем демографске политике?
ВРХОВАЦ: То је једна од најбитнијих ствари о којој се свакодневно расправља унутар ИРБ. Ти стамбени кредити су постали препознатљиви по ИРБ 2008. године, када смо покренули програм стамбеног збрињавања наших младих брачних парова. Подсјетићу вас да су се тада камате за стамбене кредите кретале изнад девет одсто. ИРБ је тада изашла са каматом од шест одсто и у веома кратком временском периоду пословне банке су почеле да снижавају своје каматне стопе. Тренд смањења каматних стопа наставили смо у наредном периоду, тако да тренутно наша прва група младих високообразованих брачних парова има каматну стопу од три одсто. Рок отплате је 25 година и максималан износ од 150 хиљада КМ, с тим да ИРБ у сарадњи са Владом, Министарством породице, омладине и спорта субвенционира додатно један одсто стамбене кредите за младе брачне парове. Колико видим већ су се укључиле и друге општине и градови. Приједор је добар примјер, гдје буџет града субвенционира са један одсто стамбене кредите ИРБ за младе брачне парове. Тако да та камата од три одсто, уз те двије субвенције у коначници за наше грађане изађе један одсто. Уколико још тај млади брачни пар долази из неразвијене или изразито неразвијене општине има додатних 0.30 одсто. Ми на тај начин, давањем што квалитетнијих средстава са што дужим роком, са што мањом каматом желимо да наши млади брачни парови, млади људи остану у Републици Српској, а најприје ће остати ако купе своју прву стамбену јединицу и запосле се. У том случају они вјероватно планирају будућност у Републици Српској. Ту је наша улога. Ми идемо циљано на младе брачне парове. У другој групи идемо циљано на породице погинулих и РВИ, несталих, вишечлане породице, самохрани родитељи са троје или више дјеце. Ми се не бавимо стамбеним кредитима на начин како се баве пословне банке, тржишно, да зараде и остваре велики принос. Ми идемо циљано према групама које су најугроженије и које су нама у Републици Српској најбитније да остану, а то су свакако млади високообразовани кадрови.
Која је то старосна доб до које млади брачни парови могу аплицирати за кредите? Могу ли самци?
ВРХОВАЦ: Млади брачно парови до 30 година, али ми имамо четири групе гдје у четвртој, општој групи могу сви да аплицирају. Оставили смо један простор за све. Што се тиче самаца, они су од ове године укинути као циљна група ИРБ, јер смо радили бројне анализе и хтјели смо и жеља нам је да сва расположива средства за стамбене кредите усмјеримо циљано на оне групе које су од стварног интереса за Републику Српску. Самци имају могућност у свим пословним банкама да подигну стамбени кредит. Мислимо да са таквом одлуком нисмо ништа лоше урадили.
Да се вратимо на успјехе ИРБРС. Прошле године остварен је рекордан кредитни пласман. Које су цифре у питању и у које сврхе су пласиране? Какви су резултати пословања у овој години?
ВРХОВАЦ: Наш план за протеклу годину је био 110 милиона КМ, а завршили смо са преко 193 милиона КМ, односно 58 одсто више од планираног, 40 одсто више за привреду и 80 одсто више на стамбене кредите. Ми имамо константан раст тражње за стамбеним кредитима. Овај резултат није било лако остварити, нити је било лако исплатити толики износ који нисмо планирали. При томе, нисмо имали ниједан аранжман ни са домаћим, нити са иностраним финансијским институцијама. То само говори о стресности руковођења ИРБ, јер грађани и привреда очекује од ИРБ средства, пласмане и да то несметано траје. С друге стране, имамо велику одговорност да то све испоштујемо. Захтјеви привреде и грађана расту сваке године. То се показало и у овој години, гдје смо већ за шест мјесеци испунили комплетан план за стамбене кредите. Прешли смо преко 30 одсто шестомјесечног плана за привреду. То интересовање расте, јер људи имају повјерења у ИРБ. То иде једно са другим, јер ако немате повјерења нећете ни доћи у ту банку. Ако имате повјерења и сматрате ту банку партнером, а ми смо једина државна банка, наравно да ћете на све начине покушати да дођете до средстава те банке. Ми смо још прошле године, на самом почетку пандемије, смањили каматне стопе за све наше кредитне линије на 0,5 одсто. Нигдје у окружењу немате тако ниску камату. То је камата која не финансира ни наше основне трошкове, али смо ми свјесно ишли на рачун ИРБ, на рачун наших средстава и капацитета, да омогућимо привредницима што квалитетнија средства. Умањили смо и одређене претходне пласмане који су привредници имали код ИРБ, гдје су се камате кретале по 5,5 до 6 одсто аутоматски смо их смањили на 0,5 и сву ту разлику смо легално оставили привредницима на располагање. На тај начин жељели смо да одржимо њихову текућу ликвидност и наставе инвестиционе планове. Наша препорука у разговору са привредницима и са удружењима која представљају привреднике је да тај вишак средстава усмјере на повећање плата нашим радницима, да имају што већу плату, да што квалитетније живе у нашој Републици Српској и на тај начин да остају у Републици Српској. Не само путем стамбених кредита, него на сваком пољу на којем ИРБ ради ми тражимо начин како помоћи нашим грађанима, нашој привреду И слично. И мислим ево оцијена је не само удружења привредника, често сам у Влади по природи посла, доживио сам x пута премијер намјерно каже једноставно хоћу да кажем да радите добар посао, хоћу да вас похвалим јавно пред министрима И то нама много значи.
Многи Вас хвале, али опет постоји и друга страна медаље. Бројне информације су објављене о Вама и Вашој породици, о улози ИРБРС. Неке сте демантовали, неке не. Како се носите с тим?
ВРХОВАЦ: Ја сам свјестан да то иде са послом. Оним чиме се бавите привлачите пажњу, а нарочито ако то добро радите, онда привлачите још више пажње. Трудио сам се да демантујем само оне дезинформације које се тичу институције коју водим. Лични напади на мене или моју породицу више говоре о тим људима. Ја немам времена да га проводим по друштвеним мрежама пишући све и свашта. Покушавам да чувам институцију. Све дезинформације које се тичу рада институције и мог рада који је повезан са институцијом ја ћу увијек демантовати, све остало ја остављам у домен другим играма које воде неки други људи. Стварно не желим много да се бавим тиме. Један француски филозоф је рекао да људи који немају шта да кажу о себи увијек причају о другима, и то увијек лоше. Ја имам шта да кажем о себи, а имају и други, тако да немам времена да се бавим другима. Ко има времена да се бави другима, нека слободно то и ради.
Уз ИРБРС и посланик сте у Народној скупштини Републике Српске. Један сте од ријетких посланика који не учествује у међусобним вријеђањима. Често су Вас знали прозивати да не говорите много. На такве прозивке одговарали сте да говорили кратко, али да је то битно и суштина. Како сада оцијењујете рад и тренутно стање у НС РС? Дуго сте у политици..
ВРХОВАЦ: Јесте, преко 20 година сам у политици. Био сам 10 година одборник у локалном парламенту у Приједору и шест година шеф Клуба одборника СНСД у Приједору. Након тога, био сам носилац листе за Народну скупштину СНСД за регију Приједор, гдје сам освојио 1.000 личних гласова, више него икад ико, што је јасна потврда подршке коју имам у Приједору и регији. Моја очекивања када сам први пут постао посланик су била много позитивније природе. Сматрао сам да ту треба бити много више уважавања, да се ту не могу износити лажи, непровјерене информације или слично. Међутим, поједини посланици себи допуштају свакакав вокабулар. Убијеђен сам да своје понашање, опхођење према другима носимо из куће, од својих родитеља и начина како су нас они учили и како смо, гледајући њих и њихову комуникацију себе изградили као човјека. Ја никада нисам желио да учествујем у дискусијама које су биле понижавајућег карактера, које су чак носиле и псовке и слично. Мислим да за то није мјесто ни у кафани, а поготово не у највишем законодавном тијелу, Народној скупштини Републике Српске. Ја се трудим да моје дискусије буду конкретне, стручне и да имају одређени допринос теми о којој говорим. Из тог разлога себе више видим у стручној области, него у политичком надметању унутар Скупштине. У Народној скупштини СНСДл на срећу, има изузетно квалитетне посланике и шефа Клуба који зна прави начин како да одговори, тако да моје учешће у том политичком препуцању унутар Народне скупштине није увијек неопходно.
С обзиром на опис посла, ангажовање у политици, руковођење предузећем које има велики број запослених стигнете ли имати приватни живот? Како проводите слободно вријеме?
ВРХОВАЦ: Приватни живот постаје жеља сваког ко се нађе на овако одговорним функцијама, јер је веома тешку ускладити приватни и пословни живот, јер доста обавеза не зависи само од нас. Непходно је да будемо на одређеним мјестима, да путујемо, да обилазимо Републику Српску, а с друге стране жељни смо своје породице, они су жељни нас. Ја сам из тог разлога одлучио да ове двије године, откад радим у ИРБРС, сваки дан путујем из Приједора у Бањалуку и назад да бих колико толико тог времена посветио породици и доживио свој приватни живот на прави начин. Мислим да сваки човјек снагу коју носи кроз свој посао црпи из породице. Ако је ту хармонија, разумијевање, поштовање, љубав нема те препреке коју човјек на било ком послу не може да прескочи.
На самом уводу сам поменула да играте билијар. Мало је познато да сте првак у билијару. Стижете ли играти билијар? Играте ли билијар са политичким противницима?
ВРХОВАЦ: То је једна моја велика љубав која траје већ три деценије. Нажалост, у посљедње двије, три године веома ријетко, по пар мјесеци прође да не одиграм ниједну партију билијара, иако сам у томе уживао и уживам. У друштву много мојих пријатеља и колега који играју билијар су у различитим политичким партијама. Ми се дружимо навече без икаквог спомињања политике. Сви дођемо да се одморимо и причамо о другим темама. Све нас то опушта. Једноставно сада, због бројних обавеза не стижем, иако баш волим тај спорт, пратим тај спорт и на многим такмичењима сам учествовао. Првак сам Републике Српске на једином првенству које је организовано у Српској и трајало годину дана. То ми је веома драга успомена. Имам одређене пехаре, признања и квалитетну опрему коју чувам, али немам времена да играм. То је нешто што увијек прати овакве функције.
Неколико пута током интервјуа сте поменули Приједор. Очигледно је да сте поносни на свој град. Лијепо је када се људи вежу за свој крај и када га помињу. Колико је важно не побјећи од својих коријена?
ВРХОВАЦ: Изузетно. Побјећи од својих коријена значи побјећи од самог себе. Мало је рећи да волим свој град. Препознају то и људи широм Републике Српске, гдје год дођем. Недавно су ме у интервјуу питали зашто је Приједор први град у којем ће ИРБРС отворити пословницу. Одговор је зато што сам ја из Приједора. Нека то буде на моју душу, али први је морао бити Приједор.
Када смо се већ дотакли те теме, битно је нагласити да смо усвојили нову пословну политику ИРБ којом желимо да будемо заступљени у свакој регији у Републици Српској. Имамо своју пословницу у Источном Сарајеву, отворили смо у Приједору, недавно у Требињу и до краја године отварамо у Бијељини. Сједиште нам је у Бањалуци и на тај начин смо покрили цијелу Републику Српску. Бићемо доступни свим нашим грађанима и привредницима широм Републике Српске. Нама ће у многоме олакшати, јер смо обавезни да радимо мониторинг утрошка средстава, односно контролу, а путем своје мреже пословница ћемо имати потпуно контролу. Нисмо ни до сада имали некаквих проблема, али боље је да имамо потпуну контролу својих средстава, с обзиром да средства пласирамо искључиво у намјену која се налази у захтјеву и која одговара нашим кредитним линијама. Наше линије подржавају све, отворени смо за сву привреду, осим коцкања. Ту се ИРБ не појављује, не коцка се са средствима Владе Републике Српске и наших грађана.
Недавно смо формирали и сектор за међународне инвестиције, Влада нам је повјерила ту дужност. Нама је то веома драго, јер је то један озбиљан посао да у ИРБ централизујемо комуникацију са међународним инвеститорима. Одлучили смо да радимо одређене инвестиционе профиле општина и градова и наши радници већ увелико раде на терену прикупљајући све податке из цијеле Републике Српске. Није иста привреда у Требињу и у Бањалуци, у Бијељини и у Приједору. Свака општина и град има своје обиљежје, потенцијал за одређене привредне дјелатности. Када завршимо инвестиционе профиле промовисаћемо их на Међународним привредним сајмовима, али и доставити свим нашим представништвима широм свијета. Тај инвестициони профил ће садржати све могуће информације о Републици Српској, о потенцијалима улагања у туризам, рударство, енергетику, до одређених законских рјешења повољности пореског система, геостратешког положаја и све могуће информације које једном инвеститору могу да помогну. Ми смо упознати са свим информацијама које инвеститори траже када желе да послују у Републици Српској.
Када се може очекивати тај инвестициони профил?
ВРХОВАЦ: Сектор је формиран прије четири мјесеца. Моје жеља је да до краја године имамо готов инвестициони профил, јер у наредној години желимо да промовишемо Републику Српску и тај инвестициони профил прикажемо на сајмовима који су нам битни. Прво трагамо за таквим информацијама, а битно нам је да до краја године презентујемо тај профил, да сви знају да то постоји.