Инвестиционо-развојна банка РС (ИРБ) намјерава у идућој години завршити процес приватизације предузећа у РС, изјавио је Јасминко Јотић, директор те институције.
Он је рекао да се прва година рада ИРБ највише односила на регистрацију фондова којима управља, али и да је, ипак, преко Акцијског фонда РС кренула са првим продајама државног капитала у предузећима, али и куповинама акција на тржишту капитала.
Наплаћено је и седам милиона КМ по основу акумулираних дивиденди Фонда за реституцију РС.
Јотић оцјењује да ће идућа година означити прекретницу у почетку инвестиционог циклуса у РС, преко пласмана средстава од приватизације “Телекома Српске”, а која су дефинисана Развојним програмом РС.
НН: Како оцјењујете прву годину рада Инвестиционо-развојне банке РС?
ЈОТИЋ: Прва година је била практички година формирања фондова којима управља ИРБ. Тај посао смо успјешно урадили осим фонда за некретнине и потраживања, што ћемо завршити у наредном периоду. Регистровани су Акцијски фонд, Фонд за реституцију, Фонд за развој и запошљавање, Фонд за становање, Фонд за развој источног дијела РС. Имали смо и доста посла око формирање тих портфеља и то нам је однијело највише времена.
Припремили смо, такође, приједлог пласмана по кредитним линијама који је у Влади РС још у фази одобравања. Иако сам лично мислио да ћемо то одрадити у релативно кратком периоду, показало се да је то материја која заслужује више пажње, па су још у току одређена усаглашавања са министарствима. Вјерујем, ипак, да ће то завршити почетком идуће године, како бисмо могли спровести процедуру за избор банака и микрокредитних организација са којима ћемо имати сарадњу по основу пласмана средстава. У току ове године су, такође, вршени пласмани по основу постојећих кредитних линија из Фонда становања РС, те Фонда за развој и запошљавање РС са читавом серијом пројеката локалних иницијатива везаних за развој и запошљавање. Значајно је да смо успјели наплатити већи број дивиденди који је припадао Фонду за реституцију по основу учешћа у предузећима, а која су претходних година чекала на његову регистрацију. Скоро све смо успјели наплатити, а ријеч је о износу од преко седам милиона КМ.
НН: ИРБ је почела и са продајама државног капитала у предузећима. Какви су планови за идућу годину?
ЈОТИЋ: Крајем ове године имали смо прве приватизације. На берзи је продано шест предузећа за укупно 3,8 милиона КМ, што су средстава која су легла на рачун Акцијског фонда. Што се тиче предузећа са стратешке листе у току су процедуре избора понуђача за приватизацију добојског “Трудбеника” и три предузећа “Гласа српског”. Ради се, такође, на ревидирању листе стратешких предузећа, па би тако Влада на основу наше информације коју смо доставили, требала одлучити која ће предузеће скинути са те листе. Наша намјера је да 2008. буде посљедња година у којој се врши приватизација. Од њеног старта, 1998. године прошло је доста времена и дефинитивно стојимо на ставу да се то треба завршити идуће године с обзиром да је велики број предузећа већ завршио у стечају. Наравно, то се односи на предузећа која су одређена за приватизацију, док ће Влада РС одлучити која ће остати у државном власништву, као што је то већ речено за “Електропривреду РС”. Преостало је, такође, да се дефиниште стратегија приватизације комуналних предузећа и локалних медија, гдје се, такође, Влада морати опредијелити шта даље с њима.
НН: Да ли је Акцијски фонд РС кренуо и са најављеном куповином акција?
ЈОТИЋ: Јесте. Купили смо акције Нове бањалучке банке у омјеру на који смо имали право по основу права прече куповине и ту очекујемо добру зараду. Напоменуо бих да ће наш пуни ангажман у куповини хартија од вриједности у суштини зависити од правила у којима ће детаљно бити описана процедура како и на који начин се то ради.
НН: Да ли ће те куповати и најављене општинске и ентитетске обвезнице?
ЈОТИЋ: Тренутно на тржишту нема дужничких хартија од вриједности, али ће их бити у неком наредном периоду. Немамо законских ограничења што се тиче обвезница које емитују БиХ и РС и јединице локалне самоуправе. Што се тиче корпоративних имамо ограничење која се односе су учешће до 50 одсто вриједности емисије и до 50 одсто у структури капитала одређеног емитента. То ће бити интересантна дешавања у привреди поготово због присуства других тржишних учесника који ће радити исти или сличан посао, као што су затворени и отворени инвестициони фондови. Тражње ће стога сигурно бити, а обим понуде тог тржишног материјала зависи од сваког предузећа која се налазе у таквој позицији да може размишљати о емисији хартија од вриједности.
НН: Шта је са учешћем ИРБ у пласману средстава од приватизације “Телекома Српске”, која су утврђена Развојним програмом РС до 2010. године?
ЈОТИЋ: ИРБ још није учествовала у пласману средстава из Развојног програма, јер нам та средства још нису пребачена на рачун. Влада РС ће идуће године донијети одлуку о докапитализацији појединих фондова којима управља ИРБ. Према посљедњим подацима Фонд становања ће бити докапитализован са око 100 милиона КМ, Фонд за развој источног дијела РС са 200 милиона, од чега ће један дио бити грантовска средства. Око 66 милиона биће дато за корпоративно реструктурирање, а остатак за пласмане који ће ићи Фонду за развој и запошљавање. Ми ћемо предложити како би требала изгледати та структура, а на Влади РС је да донесе одлуку. Развојним програмом било је дефинисано да ће се осам одсто од укупних средстава за ИРБ од продаје “Телекома” пласирати у овој години. Како то није рађено, та средства ће се вјероватно придодати износу који је планиран за ову годину. Значи, новца ће бити, а постоји и добра понуда садашњих институција и пословних банака, па сматрамо да ће идућа године у сваком случају бити прекретница новог инвестиционог циклуса у РС који ће донијети позитивне ефекте од успјешне приватизације “Телекома Српске”.
НН: Било је одређених замјерки пољопривредника на предвиђену подршку за ту област. Да ли ће фармери добијати повољне кредите?
ЈОТИЋ: Пољопривредници могу очекивати релативно повољне кредите чији ће критеријуми бити дефинисани одлуком Владе РС. Вјерујем да ће ти кредитни услови бити најповољнији до сада на тржишту, односно каматне стопе за индивидуалне пољопривредне произвођаче би требале бити дупло мање од оних које пласирају микрокредитне организације. Проблем пољопривредника је то што пословне банке углавном нису заинтересоване да кредитирају ту популацију због великог ризика, иако је пољопривреда једна од основних грана нашег развоја и шанси. Због тога ћемо је ми свакако подржавати као једну од стратешких грана.
Извор: Независне новине