Инвестиционо-развојна банка РС ускоро ће добити средства од приватизације "Телекома Српске" која ће пласирати кроз кредитне линије и директним улагањем у хартије од вриједности, а средства ће бити расподијељена у Акцијски фонд, Фонд становања и Фонд за развој и запошљавање, потврдио је Јасминко Јотић, в.д. дирктора те банке.
"Предвидјели смо кредитне линије за мала и средња предузећа, за покретање посла. Услови кредитирања нису још дефинитивно одређени. Водићемо рачуна да кредитне линије буду стимулативне и да омогућимо грејс период у ситуацијама када предузећа требају такав вид релаксације при започињању бизниса за формирање производне линије односно њеног ставаљања у функцију", каже Јотић.
НН: Хоће ли у кредитирању приоритет бити дјелатности одређене Стратегијом развоја малих и средњих предузећа РС?
ЈОТИЋ: Свакако ћемо укључити неке од циљева из те стратегије када су у питању мала и средња предузећа. Међутим, радимо наш документ који је траса улагања тих средстава. Оно што ћемо свакако подржати је производња и смањење увозне зависности и продуктивно повећање запослења. Један дио ћемо финансирати у смислу услуга које се тичу финализације одређених производа и туризма, у смислу обезбјеђења одређене инфраструктуре. На примјер, активности из области трговине неће бити кредитиране, док ћемо подржавати оно што тренутно подржавају комерцијалне банке, али и пољопривреду и старт уп. Суштински хоћемо да отворимо нову кредитну линију која ће подржати углавном младе људе који се одлуче да своје запослење пронађу кроз предузетништва. То и јесте циљ функционисања ИРБ, као и учешће на партнерској основи код оних који већ постоје, а то ће бити улагања до половине вриједности основног капитала. На овај начин желимо да промовишемо нови вид финансирања, јавно приватна партнерства.
НН: Какав ће бити ефекат пласмана средстава од приватизације "Телекома Српске"?
ЈОТИЋ: Треба водити рачуна о динамици пласмана тих средстава да се не би подгријала инфлација на овом тржишту, због могућности да се брзим пласманом новца доведе до пораста цијена. Дефинитивно је то да ће се у року од двије или три године та средства пласирати, и да ће утицати значајно на раст друштвеног бруто производа. Банка треба да послује транспарентно и на економским принципима како би се привукао капитал других инвеститора, било да наступамо у оквиру заједничких улагања, било да се омогући да, кроз такав вид економског пословања, фондови којима банка управља обезбиједе додатне изворе финансирања путем емисија хартија од вриједности, било да се ради о емисији акција или обвезница.
НН: Може ли се очекивати значајан пад каматних стопа за предузетнике?
ЈОТИЋ: У једном сегменту ће се то сигурно десити, имамо интерес да финансирамо одређене радње, а све у циљу смањења увозне зависности и финализације производа. Евидентно је да је на тржишту новац скуп, извори финансирања везани су еурибор који сада износи четири процентна поена. Драстичан пад каматних стопа није реалан, међутим, пошто је банка професионални управљач опредијељен за емисије одређених хартија од вриједности у првом реду акција, гдје фактички емитент стиче новац без камате, а са друге стране оно у чему ми партиципирамо је некаква будућа дивиденда.
НН: Да ли су предузетници у РС спремни за измјене начина пословања, обезбјеђења средстава и функционисање тржишта капитала?
ЈОТИЋ: Нисам сигуран да предузетници схватају концепт функционисања тржишта капитала, јер оно што се потеже као кључно питање је кредит, а то је један евентуални облик финансирања који постоји. Треба се окренути финансирању на тржишту капитала. Суштински проблем је код предузетника у начину на који је остварена акумулација, постоји велики број друштава са ограниченом одговорношћу која своје финансирање обезбјеђују искључиво путем кредита и то оних који зависе од понуде на тржишту, кратког рока и са високим каматним стопама. Таква друштва су оптерећена ануитетима и без обзира што имају развојну шансу мораће наћи начин да изврше рефинансирање, а предлажемо им да отворе своја друштва и изађу на тржиште путем емисије акција или обвезница и на тај начин обезбиједе средства. Вријеме ће показати колико ће то бити успјешно, због психологије наших предузетника који желе да буду апсолутни власници и не желе да отворе друштва. Отварање подразумијева и читав низ радњи у смислу јавности добијања података, што некима можда не одговара у условима када је сива економија значајно присутна на тржишту. Истрајаћемо у том процесу и они који се брзо прилагоде биће успјешни, а они који се не прилагоде, пропадаће као што сада пропадају предузећа са значајним учешћем државног капитала.
НН: Да ли је довољно развијен предузетнички дух или људи и даље чекају да их неко запосли?
ЈОТИЋ: Мислим да сви очекују да неко други ријеши њихов проблем. У овом моменту видим да сви очекују почетак рада ИРБ, у смислу да се почне с пласманима. Генерална тежња и жеља је да та средства буду бескаматна. То су нереална очекивању и тренутно се превише подгријава та прича око ИРБ, јер углавном људи перцепцију институције у власништву државе виде кроз давање. Сви свој проблем желе да ријеше на рачун државе, што је до сада био случај. Могу само да демантујем оваква очекивања и банка ће, пошто управља фондовима који су профитне организације, регистровани су као акционарска друштва, водити рачуна о развојном аспекту и о томе да очувамо средства и да их увећамо. Нереално је очекивати да ће било ко завршити тај посао везано за запошљавање. Тежимо тржишној привреди и некаквој врсти класичног капитализма у нашим условима. Проблем је што се људи, нарочито старије генерације, тешко навикавају на транзицију.
Извор: Независне новине