Izvor: RTRS
Investiciono-razvojna banka Republike Srpske podržala je projekat „Finansijska pismenost“ Udruženja ekonomista SWOT, čiji cilj je bolje razumijevanje funkcionisanja finansijskih tržišta u uslovima razvojih diskontinuiteta i njihov uticaj na kretanja u domaćem finansijskom i realnom sektoru.
Tim povodom gost Jutarnjeg programa Radio-televizije Republike Srpske bio je Zlatko Popović, v.d. izvršnog direktora za upravljanje portfeljom i zajedničke poslove u Investiciono-razvojnoj banci Republike Srpske, zajedno sa izvršnim direktorom Evropskog dobrovoljnog fonda Zdravkom Zečevićem.
Popović je govorio o kretanjima na našem finansijskom tržištu i najavama i upozorenjima međunarodnih finansijskih institucija, podsjećajući da je na djelu najbrži rast kamata od uvođenja evra 2002. godine.
Međutim, kad je riječ o stambenim kreditima Investiciono-razvojne banke Republike Srpske Popović je objasnio da se oni realizuju uz fiksnu kamatnu stopu, tako da su naši korisnici u potpunosti zaštićeni od kamatnih kretanja na međunarodnim tržištima.
„Što se tiče mogućnosti za dalji rast kamatnih stopa širom svijeta od strane centralnih banaka, pa i Evropske centralne banke, kao mjere za ublažavanje inflatornih pritisaka, treba istaći da je u Pravilima plasmana IRBRS po kreditnim linijama ograničena i maksimalna izlazna kamatna stopa banke, tako da uz maksimalnu kamatnu maržu finansijskog posrednika, kamatna stopa za krajnjeg korisnika ne može preći 5%, bez obzira na rast EURIBORa“, objasnio je Popović.
On je naglasio da ovo pruža sigurnost privrednicima i ostalim korisnicima kredita IRBRS da će u svakom mogućem razvoju događaja na finansijskim tržištima imati na raspolaganju najpovoljnija kreditna sredstva.
„Evropska centralna banka (ECB) je krajem oktobra treći put povećala referentnu kamatnu stopu sa 1,25% na 2,00 % što je ujedno i do sada najveće pojedinačno povećanje kamate u istoriji evrozone (prvo povećanje kamate bilo je u julu, drugo u septembru 2022.). Prema procjenama očekuje se dalji rast kamatnih stopa s ciljem suzbijanja sveprisutnih inflatornih kretanja. Postoje najave da će do kraja godine doći do još jednog povećanja kamatne stope Evropske centralne banke od 0,5 procentnih poena, do nivoa od 2,5% što je izuzetno visoko u odnosu na kamatna očekivanja za krajnje korisnike kreditnih sredstava u Evropi i kod nas“, objasnio je Popović.
On je naglasio da je najbolja zaštita od kamatnih udara kod novog zaduživanja ugovaranje kredita sa fiksnom kamatnom stopom koja ostaje ista bez obzira na ostala kamatna kretanja na tržištu.
„Ugovarajući ovakvu kamatnu stopu sa bankom, korisnici kredita u potpunosti sa zaštićeni od kamatnog rizika premda ona, gotovo u pravilu znači više troškove zaduženja u momentu uzimanja kredita u poređenju sa troškovima zaduženja po promjenjivoj stopi. Međutim, stvarni efekti zaduženja po fiksnoj stopi dolaze do izražaja na srednji ili dugi rok, u uslovima visoke volatilnosti na finansijkim tržištima kakva je danas prisutna“, kaže Popović.
On je rekao da svaka kriza može biti ujedno i šansa.
„To zavisi od dobrih poslovnih prilika i mogućnosti da se bez obzira na iznos kamate, ostvare profitne stope koje će osigurati profitabilnost ukupnog ulaganja“, rekao je Popović.